Iako policija još nije otkrila motiv napada, građani Orebra sumnjaju da su rasni elementi odigrali ključnu ulogu u tragediji koja se dogodila u školi Risbergska. U masovnoj pucnjavi koja je rezultirala smrću 11 ljudi, atmosfera u gradu je ispunjena tugom i strahom. Ismail, 16-godišnjak koji je pohađao ovu školu, ističe da su u njoj pretežno pridošlice, te da je broj švedskih učenika minimalan.
Helen Verme, medicinska sestra pripravnik, bila je među onima koji su preživeli napad. Ona i njeni drugovi su se zaključali u učionici dok je napadač lutao hodnicima. „Mogli smo da ga čujemo kako puca. Osećala sam se kao da ću svakog trenutka biti upucana i da nikada neću moći da se vratim svojoj deci,“ izjavila je za BBC. Ove reči oslikavaju strah i bespomoćnost koje su mnogi osećali tokom napada.
Kada je švedski kralj stigao da ostavi cveće na mestu tragedije, nastala je tišina. Građani su okupili da pokažu solidarnost sa žrtvama, dok su mediji izvestili da je napadač, 35-godišnji meštanin, legalno posedovao oružje. Reham Atala, studentkinja prava, smatra da nije slučajno što je napad dogodio u školi koja ima reputaciju kao institucija koja pruža kurseve švedskog jezika za imigrante. „Tužna sam i uplašena. Ovo nije trebalo da se desi,“ naglasila je ona.
Premijer Švedske, Ulf Kristerson, naziva ovaj napad „najgorom masovnom pucnjavom“ u istoriji zemlje, dok ministar pravde, Gunar Stromer, priznaje da je motiv napada još nepoznat. Na društvenim mrežama, Kristerson je napisao: „Ovo je veoma bolan dan za celu Švedsku.“
Švedski Expressen je otkrio identitet napadača, navodeći da je reč o 35-godišnjem Johanu Simonu, koji je pre par godina promenio ime u Rikard Anderson. Iako je policija prvobitno odbacila mogućnost „ideološkog motiva“, kasnije su se ispravili i potvrdili da istražuju pozadinu napada, s naglaskom da će uskoro objaviti nove informacije.
Policija je upala u Simonov stan kako bi pokušala da utvrdi motiv masakra. Izvor blizak situaciji navodi da je Simon bio poznat kao ekstremista, koji je namerno izabrao školu sa pretežno stranim učenicima. „Masakr u školi je napravio švedski ekstremista,“ rekao je naš sunarodnik iz Švedske, dodajući da je napad bio usmeren ka imigrantima.
U međuvremenu, informacije o Simonovoj prošlosti pokazuju da nije bio poznat policiji po kriminalnim delima, niti je imao poznate veze sa kriminalnim bandama. Njegovo ponašanje i motivi ostaju predmet istraživanja. Kako su se događaji odvijali, lokalna zajednica je pozvana da se ujedini u borbi protiv nasilja i mržnje.
Mnogi su izrazili zabrinutost da bi ovakva tragedija mogla dodatno polarizovati društvo u Švedskoj, a posebno u kontekstu sveprisutnog straha od ekstremizma. Policija i vlasti će morati da se suoče sa izazovima kako bi obezbedili sigurnost građana i sprečili slične događaje u budućnosti.
U trenucima kada se oseća tuga i bes, građani Orebra se okupljaju da odaju počast žrtvama, dok se pitanja o motivima i budućim koracima postavljaju u prvi plan. Ova situacija je podstakla ne samo lokalnu zajednicu, već i celu naciju da preispita vrednosti i načine na koje se može raditi na prevenciji nasilja.
