Rat u Ukrajini, koji je započeo u februaru 2022. godine nakon ruske invazije, odnosno početka, kako je Rusi nazivaju, specijalne vojne operacije. Ukrajina je od zapadnih zemalja dobila veliki broj oružja, municije, oklopnih vozila, tenkova i ostale vojne tehnike. Međutim, i pored sve te pomoći, rat još uvek traje, a ruska strana u svom arsenalu poseduje veoma napredna i razorna oružja.

Jedno od glavnih aduta Rusije je Kinžal, hipersonična raketa vazduh-zemlja, koja može da leti brzinom od deset maha i da menja pravac i visinu skoro do samog udara u cilj. Ova raketa je neuhvatljiva za postojeće sisteme protivvazdušne odbrane i može da nosi konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu. Kinžal se ispaljuje sa aviona MiG-31K na visini od oko 20 kilometara i ima domet od oko 2.000 kilometara. Kinžal je već testiran u ratnim uslovima, jer je Rusija koristila Kinžal da napadne ukrajinske ciljeve u 2023. godini, uništivši skladišta goriva i municije.

Drugo vrlo opasno oružje je Sarmat, interkontinentalna balistička raketa, koja je naslednik čuvene rakete R-36M, poznate pod nadimkom “Satana”. Sarmat može da ponese do 15 nuklearnih bojevih glava, koje mogu da imaju različite snage i da se odvoje od rakete u različitim pravcima. Sarmat ima domet od oko 18.000 kilometara i može da leti preko oba pola, izbegavajući tradicionalne putanje i sisteme rane upozore. Sarmat je ušao u operativnu upotrebu 2022. godine i smatra se jednim od najmoćnijih i najstrašnijih oružja u ruskom nuklearnom arsenalu.

Također, tu je i Burevestnik, krstareća raketa na nuklearni pogon, koja još uvek je u razvoju, ali je privukla veliku pažnju zbog svojih jedinstvenih karakteristika. Burevestnik bi trebalo da ima neograničeni domet, jer koristi nuklearni reaktor kao izvor energije. Također, Burevestnik bi trebalo da bude veoma teško otkriti i presresti, jer može da leti nisko, da menja brzinu i pravac i da izbegava radarske i protivraketne sisteme. Burevestnik bi mogao da nosi konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu i da pogodi bilo koju tačku na planeti.

Posejdon je podvodni dron-torpedo na nuklearni pogon, koji je takođe u razvoju i koji je deo ruske strategije da stvori “oružje osvete” koje bi moglo da nanese neprihvatljivu štetu neprijatelju u slučaju nuklearnog napada na Rusiju. Posejdon bi trebalo da ima domet od oko 10.000 kilometara i da leti brzinom od oko 200 kilometara na sat. Posejdon bi mogao da nosi snažnu nuklearnu bojevu glavu, koja bi mogla da izazove cunami i da uništi obalske gradove i vojne baze. Ovo oružje je takođe u eksperimentalnoj fazi i suočava se sa sličnim problemima kao i Burevestnik.

Avangard je hipersonični klizeći blok, koji se montira na interkontinentalnu balističku raketu i koji može da nosi nuklearnu bojevu glavu. Avangard se odvaja od rakete u završnoj fazi leta i klizi kroz atmosferu brzinom od oko 27 maha. Avangard može da menja pravac i visinu i da izbegava protivraketne sisteme. Avangard je u operativnoj upotrebi od 2019. godine i smatra se jednim od najnaprednijih oružja u ruskom nuklearnom arsenalu.

Ova oružja su veoma moćna, brza, precizna i neuhvatljiva i mogu da nose konvencionalne ili nuklearne bojeve glave. Međutim, ova oružja nisu bez rizika i ograničenja. Neka od njih su još u razvoju i nisu potpuno testirana i pouzdana. Neka od njih su veoma skupa i složena za proizvodnju i održavanje. Neka od njih bi mogla da izazovu katastrofalne posledice za životnu sredinu i čovečanstvo, ako bi došlo do nesreće.

Takođe, ova oružja ne garantuju vojnu pobedu, jer se suočavaju sa protivmerama i odgovorima drugih zemalja, koje takođe razvijaju svoje hipersonične i nuklearne sposobnosti. Stoga, upotreba ovih oružja bi bila poslednja opcija za Rusiju i zahtevala bi visok stepen političke volje i odlučnosti.