Pijanista Andrija Čikić, talentirani mladić koji je sanjao o koncertima i komponiranju, nastradao je u tragičnom masakru koji se dogodio u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Srbiji. Njegovi roditelji su otvoreno ispričali kako su izgledali poslednji dani sa njim, ali i kako su doživjeli dan kada su saznali za stravičan događaj.

Ispričali su kako su proveli Uskršnje praznike zajedno kao porodica, te kako je Andrija otišao na ekskurziju u Budimpeštu sa muzičkom školom. Poslednji dan koji su proveli sa Andrijom bio je Prvi maj, kada je uživao vozeći bicikl sa svojim prijateljem Marom. Dan kasnije, u pitanju je bio drugi maj, Andrija je vežbao zadatke za školu i pitao svoju majku da li je spreman. Bio je odlučan u svojoj nameri da postigne dobar rezultat i bio je spreman na sve.

Andriji su roditelji poslednji put videli ispred škole, a malo kasnije su saznali za stravičan događaj koji se odigrao unutar školske učionice. Suočili su se sa istinom da je njihov sin stradao u masakru, dok su drugovi bežali iz škole kroz prozor i vrata.

Andrija je bio mladić pun ljubavi i snova, koji je sanjao o koncertima i uspehu u muzici. Njegov otac se ponosno seća trenutka kada mu je sin pokazao svoju ljubav i zahvalnost kupivši mu crvenu ružu iz cvećare. Andrija je bio posvećen svom cilju da postane koncertni pijanista i kompozitor, čak je imao planirano da nastupa u Karnegi Holu do 2030. godine. Njegovi roditelji sada nastoje ostvariti neke od njegovih snova u njegovu čast.

Tragična smrt Andrije Čikića potresla je celu zajednicu i ostavila prazninu u srcima njegovih najbližih. Njegovo ime će živeti kroz takmičenje za mlade kompozitore koje nosi njegovo ime, dok se njegovi roditelji trude da nastave njegovo nasleđe i ostvare neke od njegovih velikih snova. Andrija će zauvek živeti kroz svoje muzičko nasleđe i ljubav koju je širio među svojim najbližima.