ZAGREB – Odluka hrvatske Vlade da neće platiti dane štrajka u hrvatskim školama neće obeshrabriti organizatore i učesnike, izjavio je danas šef Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama u Hrvatskoj Zrinko Turalija. On je istakao da je odziv na štrajk „izvrstan“, uprkos protivljenju vlade.
U Hrvatskoj danas štrajkuje oko 500 obrazovnih institucija koje zahtevaju povećanje plata i reforme. Vlada, s druge strane, smatra da je ovaj štrajk nepotreban i da su plate u prosveti značajno rasle u poslednjih godinu dana. Turalija je naglasio da će sindikati nastaviti s akcijama, naglašavajući da je važno motivisati sve zaposlene u obrazovanju da se bore za svoja prava.
„Očito u ovom društvu moramo vući korake da bismo motivirali i sve ostale. Krenuli su da nas gaze đonom. Kad vas neko udara batinom, a nije spreman da sedne za sto… Ako ne bude stola, biće štrajka“, rekao je Turalija, jasno ukazujući na potrebu za dijalogom između sindikata i Vlade.
Tri sindikata obrazovanja su pred Vladu stavila pet zahteva, od kojih su ključni rast osnovice plata od 10 posto i linearno povećanje koeficijenata za osam posto. Takođe, traže i privremeni prosvetni dodatak do primene novih koeficijenata. Iz Vlade su odgovorili da je poslednji zahtev protivzakonit, što dodatno komplikuje situaciju.
Prema informacijama, više od 500 škola u Hrvatskoj učestvuje u jednodnevnom štrajku koji su organizovali školski sindikati „Preporod“, Nezavisni sindikat zaposlenih u srednjim školama i Nezavisni sindikat znanosti i visokog obrazovanja. Štrajk ima za cilj poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih u obrazovanju i obuhvata oko 93 odsto škola u zemlji.
Sindikalne organizacije su postavile pet ključnih zahteva: povećanje osnovice plata za 10 odsto, redefinisanje koeficijenata kroz Uredbu o koeficijentima, privremeni dodatak dok se ne reši sistem koeficijenata, izuzimanje obrazovnog sistema od ocenjivanja prema Zakonu o platama i odlaganje uvođenja reforme strukovnog obrazovanja.
Prema rečima predstavnika sindikata, glavni razlog štrajka je nepravedna pozicija zaposlenih u obrazovanju, koji su, kako tvrde, degradirani tokom reforme sistema koeficijenata. Neki od učesnika štrajka ističu da se u poslednjih nekoliko godina suočavaju s povećanjem obaveza bez odgovarajućeg povećanja plata, što ih dodatno motiviše da traže promene.
Turalija je dodao da je važno da se glas prosvetnih radnika čuje i da je štrajk način da se ukaže na tešku situaciju u kojoj se nalaze. „Svi znamo koliko je obrazovanje ključno za budućnost naše zemlje, a zaposleni u ovoj oblasti zaslužuju adekvatnu naknadu za svoj rad“, zaključio je Turalija.
Vlada je do sada ostala pri svom stavu da su iznosi plata u prosveti veći nego pre, a neki ministri su izrazili zabrinutost zbog mogućih posledica štrajka na obrazovni sistem i učenike. U međuvremenu, sindikati najavljuju nastavak akcija, ukoliko se ne postigne dogovor s vladom.
Iako je situacija napeta, prosvetni radnici su odlučni da se bore za svoja prava, a štrajk je samo jedan od načina na koji žele da skrenu pažnju na probleme s kojima se suočavaju. Za sada, budućnost štrajka i dalji pregovori s vladom ostaju neizvesni, ali jedno je sigurno – prosvetni radnici neće odustati od svojih zahteva.
