Vašington — Predsednik Donald Tramp najavio je da od utorka stupaju na snagu tarife od 25 odsto na uvoz iz Meksika i Kanade, što je ponovo podiglo zabrinutost od mogućeg izbijanja trgovinskog rata u Severnoj Americi. U izjavi novinarima u Bijeloj kući, Tramp je rekao: „Sjutra – tarife od 25 odsto Kanadi i 25 odsto Meksiku. I to je početak.“ Ove tarife su deo njegove strategije da primora dve američke susede da pojačaju borbu protiv trgovine fentanilom, opasnim opioidom koji se unosi u Sjedinjene Američke Države.
Tramp je prvobitno najavio carine na proizvode iz Meksika i Kanade u februaru, ali su one odložene mesec dana nakon što su obe zemlje pristale na određene ustupke. Međutim, kako je istakao u ponedeljak, „nema prostora za Meksiko ili Kanadu“ da izbegnu velike nove tarife. Ova izjava izazvala je brzu reakciju na američkom tržištu, gde je vrednost berzanskih indeksa naglo pala nakon njegovih komentara.
Pored toga, Tramp je najavio da će tarife na proizvode iz Kine, koje trenutno iznose 10 procenata, biti povećane za još 10 procenata. Očekuje se da će 2. aprila stupiti na snagu recipročne tarife prema zemljama koje uvedu carine na američke proizvode. Ova eskalacija trgovinskih napetosti dovodi do straha od šireg trgovinskog rata, što bi moglo imati ozbiljne posledice po ekonomiju ne samo Sjedinjenih Američkih Država, već i njihovih trgovinskih partnera.
Meksiko i Kanada su odmah najavili da će odgovoriti na američke tarife. Ovaj odgovor bi mogao uključivati uvođenje sopstvenih carina na američke proizvode, što bi moglo dodatno pogoršati situaciju. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakvi potezi mogli da izazovu lančanu reakciju, što bi moglo dovesti do šireg trgovinskog sukoba u regionu.
Trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država, Meksika i Kanade su od suštinskog značaja za ekonomije svih tri zemlje. Naime, sporazum o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi (NAFTA) koji je zamenjen novim sporazumom USMCA (Sjedinjene Američke Države-Meksiko-Kanada sporazum) omogućava slobodnu trgovinu i olakšava ekonomske veze između ovih zemalja. Uvođenje tarifa može poremetiti ovaj sistem i dovesti do povećanja cena za potrošače u svim zemljama.
Osim ekonomskih posledica, postoji i politička dimenzija ovog problema. Unutrašnja politika Trampa često se oslanja na nacionalističke poruke koje se fokusiraju na zaštitu američkih radnika i borbu protiv onoga što on naziva „nepravednom trgovinom“. Ove tarife takođe mogu biti način da se odvrate kritike prema njegovim unutrašnjim politikama i skrenu pažnja na spoljne prijetnje.
U međuvremenu, analitičari upozoravaju da bi trgovinski rat mogao imati dugoročne posledice za američku ekonomiju, uključujući usporavanje rasta i povećanje inflacije. Mnogi ekonomisti su zabrinuti da će povećanje carina dovesti do smanjenja konkurentnosti američkih proizvoda na globalnom tržištu.
U ovoj situaciji, važno je napomenuti da trgovinski ratovi često ne donose očekivane rezultate. Umesto da zaštite domaću industriju, oni mogu dovesti do povećanja cena za potrošače i smanjenja radnih mesta u sektorima koji zavise od međunarodne trgovine. Reakcije Meksika i Kanade, kao i drugih zemalja na američke tarife, biće ključne za dalji razvoj situacije.
Kako se situacija razvija, jasno je da će trgovinske tenzije ostati u fokus svetskih ekonomskih i političkih dešavanja. Očekuje se da će Trampova administracija nastaviti sa svojim pristupom, dok Meksiko i Kanada traže načine da se zaštite od negativnih posledica koje proizašle iz američkih odluka. U ovom kontekstu, globalna ekonomija će morati da se prilagodi novim realnostima trgovinskih odnosa.
