Švajcarska predsednica i ministarka finansija Karin Keler-Sater izjavila je da se očekuje godišnji budžetski deficit od oko tri milijarde švajcarskih franaka u narednim godinama. Ovaj deficit će biti rezultat veće vojne potrošnje i troškova penzija. Očekivani deficit je veći od onog koji je predviđen prošle godine, kada je projektovani deficit iznosio oko 2,6 milijardi švajcarskih franaka, što ukazuje na trend povećanja budžetskog deficita.
Švajcarska je poznata po svojim uravnoteženim budžetima, ali je od 2020. godine počela da beleži veće deficite, što je posledica dodatnih troškova izazvanih pandemijom kovida-19. Ova situacija dovela je do preispitivanja fiskalne politike zemlje, koja je tradicionalno težila ka održavanju stabilnosti javnih finansija.
Vlada je naglasila da će se povećani troškovi u vezi sa vojskom i penzijama nastaviti u narednim godinama, što dodatno opterećuje budžet. Povećanje vojne potrošnje može se povezati sa globalnim tenzijama i potrebom za jačanjem nacionalne bezbednosti, dok su troškovi penzija rezultat starenja populacije i povećanih očekivanja građana u vezi sa socijalnom zaštitom.
U poslednje vreme, Švajcarska se suočava sa izazovima koji se ne odnose samo na unutrašnje ekonomske politike, već i na globalne trendove. Inflacija, koja je pogodila mnoge zemlje, uključujući i Švajcarsku, dodatno komplikuje situaciju. Očekuje se da će inflacija uticati na troškove života i smanjiti kupovnu moć građana, što bi moglo dovesti do dodatnih pritisaka na socijalne sisteme i javne finansije.
Pored vojne i penzionog sektora, Švajcarska se suočava i sa izazovima u oblasti zdravstvene zaštite. Troškovi zdravstvenog sistema rastu, a vlada se mora suočiti sa pitanjem kako da obezbedi kvalitetnu zdravstvenu uslugu uz održavanje finansijske stabilnosti. Uticaj pandemije kovida-19 na zdravstveni sektor bio je značajan, sa povećanim troškovima za opremu, osoblje i infrastrukturu.
U svetlu ovih izazova, švajcarska vlada je najavila planove za reforme koje bi trebale da pomognu u stabilizaciji budžeta. Ove reforme bi mogle uključivati povećanje poreza, smanjenje javne potrošnje ili preusmeravanje sredstava iz drugih sektora. Ipak, ovakve mere često nailaze na otpor javnosti, koja se brine o mogućim posledicama na životni standard i socijalnu sigurnost.
Keler-Sater je takođe naglasila važnost transparentnosti u vođenju javnih finansija, ističući da građani imaju pravo da znaju kako se troše njihovi novci. U tom smislu, vlada planira da poboljša komunikaciju sa građanima i pruži jasnije informacije o budžetskim planovima i prioritetima.
U budućnosti, švajcarska ekonomija će se morati prilagoditi novim realnostima, a vlasti će se suočiti sa teškim odlukama kako bi obezbedile dugoročnu održivost javnih finansija. Iako je Švajcarska u prošlosti bila uspešna u održavanju stabilnosti, trenutne okolnosti zahtevaju inovativne pristupe i spremnost na promene.
Sve u svemu, Švajcarska se suočava sa složenim izazovima u vezi sa budžetskim deficitom i javnim finansijama. Povećana vojna potrošnja, rast troškova penzija i zdravstvenih usluga, kao i inflacija, predstavljaju značajne prepreke za fiskalnu stabilnost. Kako se zemlja bude kretala napred, očigledno je da će biti potrebno pronaći ravnotežu između potreba građana i održavanja zdravih javnih finansija.
