Kompanija Selebrajt (Cellebrite) donela je odluku da obustavi korišćenje svoje digitalne forenzičke opreme za određene klijente u Srbiji. Ova odluka dolazi nakon izveštaja organizacije Amnesti internešnala koji ukazuje na zloupotrebu špijunskog softvera i digitalnih forenzičkih alata od strane srpskih vlasti. Prema izveštaju, ova oprema je korišćena za nezakonito ciljanje aktivista i novinara, što je izazvalo zabrinutost u javnosti.
Šef laboratorije za bezbednost Amnestija, Donik O’Karol, istakao je da odluka kompanije Selebrajt potvrđuje nalaze izveštaja te organizacije objavljenog u decembru prošle godine. U njemu se navodi da su srpska policija i obaveštajne službe redovno zloupotrebljavale opremu ove kompanije van zakonskih okvira, kako bi nadzirale aktiviste civilnog društva i nezavisne novinare koji kritikuju vlasti. O’Karol je naglasio da je povlačenje licenci od korisnika koji su zloupotrebili ovu tehnologiju ključan korak ka odgovornosti.
On je takođe dodao da su potrebne hitne i nepristrasne istrage od strane srpskih vlasti. S obzirom na ozbiljnost situacije, neophodno je pozvati odgovorne na odgovornost, obezbediti pravne lekove za žrtve i uspostaviti adekvatne zaštitne mere kako bi se sprečile buduće zloupotrebe. O’Karol je napomenuo da je od suštinskog značaja unaprediti procese provere kompanije Selebrajt, kako bi se osiguralo da njihovi proizvodi ne budu korišćeni za kršenje ljudskih prava pre nego što se suspendovanim klijentima ponovo omogući pristup ili dodele nove licence.
Dalje, on je istakao da bi trebalo obustaviti svaki dalji izvoz nadzornih ili digitalnih forenzičkih tehnologija u Srbiju dok vlasti ne uspostave efikasan i nezavistan sistem kontrole i nadzora nad svim merama koje mogu ugroziti osnovna ljudska prava, uključujući pravo na privatnost, slobodu izražavanja i mirno okupljanje.
Amnesti internešnala je 16. decembra prošle godine objavila izveštaj u kojem se tvrdi da srpske vlasti koriste napredne špijunske softvere i forenzičke alate izraelske kompanije Selebrajt za hakovanje novinara i aktivista. Izveštaj se poziva na digitalne forenzičke dokaze i svedočenja aktivista koji su izjavili da su bili hakovani u poslednjim mesecima. U izveštaju pod nazivom „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“ dokumentovano je korišćenje mobilnih forenzičkih proizvoda ove kompanije za izvlačenje podataka sa mobilnih uređaja koji pripadaju novinarima i aktivistima.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je tada izjavila da deluje isključivo u skladu sa zakonima Srbije, odbacujući navode o hakovanju mobilnih uređaja novinara i aktivista kao besmislice. Takođe, izveštaj tvrdi da su srpska policija i BIA koristile prilagođeni Android špijunski sistem, poznat kao „NoviSpaj“ (NoviSpy), kako bi prikriveno zarazili uređaje pojedinaca tokom privođenja ili policijskih razgovora.
BIA je naglasila da ne može komentarisati „besmislene navode“ Amnestija, kao ni slične sadržaje, a dodala je da trivijalni senzacionalizam izveštaja ukazuje na skrivene motive Amnestija, koji deluje u interesu određenih agencija i pritisaka na vlasti.
Ova situacija otvara brojne diskusije o pravilima korišćenja digitalne forenzičke opreme i njenoj ulozi u poštovanju ljudskih prava. Potrebna je temeljna reforma i transparentnost u radu bezbednosnih agencija, kako bi se obezbedilo da se tehnologija ne koristi za kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda.
