Postavka crno-belih portreta srpskih glumaca „Uspomene“, autorke Vukice Mikače Lovren, otvorena je danas, na dan kada je premijerno, 12. novembra 1956. godine izveden „Faust“, u pozorištu Atelje 212 u Beogradu. Izložba, kojom je obeležen Dan tog pozorišta, svečano je otvorio glumac Tihomir Stanić.

Glumac je rekao da je Mikača Lovren „sinonim za dobru fotografiju“.

– Ona je sinonim za umetnost, za neophodnu potrebu da se trajno sačuva neki trenutak u pozorištu. Svaka predstava izaziva neku drugu vrstu i asocijaciju i emociju, a Mikača Lovren je uspela da uhvati taj trenutak istine po kojoj se vidi da li je predstava bila dobra – izjavio je Stanić za Tanjug.

On je otvorio izložbu monologom Vladimira, protagoniste iz drame Samjuela Beketa „Čekajući Godoa“, gde je postavio „najznačajnije pitanje“.

– A ono glasi: „Da li sam ja spavao dok su drugi patili?“ To je pitanje koje svaki čovek treba sebi da postavlja, svako jutro pre nego što pođe u novi dan. Ako potraži odgovor na to pitanje, mislim da će onda svojim delovanjem učiniti da društvo i svet koji ga okružuje bude bolje mesto – smatra Stanić.

Fotografkinja Mikača Lovren je rekla da izložba predstavlja sećanje na velikane teatra Atelje 212.

– Predstavlja neku našu mladost i ljude koji još uvek igraju sa nama, kao što su Anica Dobra, Tanja Bošković, Seka Sablić, Ceca Bojković, Mira Banjac, Renata Ulmanski… Pored toga, prilika je da se setimo i onih koji nam mnogo nedostaju Petra Kralja, Dragana Nikolića, Bate Stojkovića – objasnila je Mikača Lovren.

Kreirati izložbu, kako je dodala, nije bilo teško jer su „portreti glumaca vrlo živopisni“.

– To je sve ono što sam ja uradila iza scene. To je jedan dokument i uvek je dobro ostaviti neko sećanje iza sebe – smatra Mikača Lovren.

Posetioci Ateljea 212 imaju priliku da do polovine decembra pogledaju deo sačuvanih fotografija koje čine izložbu „Uspomene“ sa kojom pozorište obeležava 68 godina postojanja.