Najveće svetske berze doživele su drastičan pad nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp uveo najviše carine u poslednjih 100 godina na praktično sav uvoz u Ameriku. Ova odluka imala je ogroman uticaj na tržište, sa gubicima od oko 2.400 milijardi dolara za 500 najvećih kompanija na Volstritu. Cene akcija velikih kompanija, kao i kriptovaluta, naglo su pale, a cena nafte je takođe pretrpela značajan udarac, dok je sam američki dolar našao pod pritiskom.
Tramp je odredio carinu od 10% na sav uvoz u SAD, uz dodatne carine na proizvode iz zemalja s kojima SAD imaju trgovinski deficit. Ovaj potez izazvao je paniku među investitorima, koji se plaše potencijalnog eskaliranja trgovinskog rata, poremećaja u međunarodnoj trgovini, rasta inflacije i usporavanja privrednog rasta, a u nekim slučajevima i recesije.
Na berzama u Aziji cene akcija su prve pale, a zatim su se negativni trendovi nastavili i u Evropi, gde su indeksi zabeležili pad između 1,55% i 3,31%. Na kraju dana, osnovni berzanski indeksi u SAD su pali između 3,98% i 5,97%, što nije zabeleženo od pandemije korona virusa 2020. godine. Ovaj pad je izazvao strah među ulagačima, što se odrazilo na VIX indeks, koji je prešao 30 bodova, što ukazuje na povećanu nervozu na tržištu.
S obzirom na to da su Trampove carine veće nego što su analitičari očekivali, mnogi od njih su počeli da rade na novim procenama uticaja na globalnu ekonomiju. Kineske i evropske vlasti najavile su protivmere, dok su Južna Koreja, Meksiko i Indija odlučile da se zasad suzdrže i da pokušaju da pregovaraju. Tramp je izjavio da je otvoren za razgovore, naglašavajući da mu carine daju moć u pregovorima.
Tramp je istakao da ga je kontaktiralo mnogo država koje žele da pregovaraju o ovim pitanjima. Što se tiče konkretnih gubitaka, srpska ekonomija mogla bi da bude pogođena sa gubicima od oko 135 miliona evra godišnje zbog carina koje su uvele Sjedinjene Američke Države. Ekonomski analitičar Gordana Bulatović upozorava na moguće negativne posledice, uključujući gubitak radnih mesta u pogođenim sektorima.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da veruje da će se situacija rešiti u roku od tri meseca. On je ukazao na to da su američke tarife izračunate po „čudnoj formuli“ i da će se Srbija truditi da pregovara s američkim partnerima kako bi se pronašlo rešenje.
U međuvremenu, kompanija „Stelantis“, koja proizvodi automobile u Kragujevcu, već je osetila posledice Trampovih carina. Zbog dodatnih carina od 25% na uvezene automobile, kompanija je privremeno obustavila rad u dve fabrike, što će uticati na stotine radnika u Kanadi i SAD.
Američki državni sekretar Marko Rubio izrazio je uverenje da će se berze i poslovanje brzo vratiti u normalu, uz nova pravila koja će se morati uspostaviti. On je naglasio potrebu za preuređenjem globalnog trgovinskog poretka, ističući da ne može Amerika biti jedina zemlja koja ne proizvodi, već samo kupuje.
U svetlu ovih događaja, investitori, analitičari i političari širom sveta pažljivo prate razvoj situacije, nadajući se da će se naći rešenja koja će smanjiti pritisak na globalnu ekonomiju i omogućiti stabilnost na tržištima.
