Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, Predrag Mijatović, izjavio je da problem sa litijumom nastaje politički i da je eksploatacija rude olova, cinka ili bakra podjednako opasna kao eksploatacija litijuma. Litijum je važno rudno bogatstvo sa velikom perspektivom u Srbiji. Mijatović je istakao da su oni koji sada napadaju litijum ranije podržavali istraživanja ove rude, te da je litijum prvi put pronađen dok su oni bili na vlasti. Važno je napomenuti da svaka rudarska aktivnost nosi sa sobom rizik od narušavanja ambijentalne sredine i ekoloških problema. Trend održivog rudarstva postaje sve popularniji širom sveta, što znači spajanje rudarstva i ekologije.
Litijum se trenutno smatra „zelenim“ elementom budućnosti, jer se koristi u proizvodnji baterija za električna vozila i obnovljivu energiju. Srbija ima značajne rezerve litijuma, a interesovanje za ovu rudu je poraslo poslednjih godina. Međutim, brojne ekološke organizacije izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih ekoloških šteta koje bi mogle proizaći iz njegove eksploatacije.
Eksploatacija litijuma u Srbiji pod lupom je javnosti i mnogi se pitaju da li će koristi od ovog resursa nadmašiti potencijalne negativne posledice po životnu sredinu. Neki stručnjaci tvrde da je moguće eksploatisati litijum na održiv način, uz primenu savremenih tehnologija i pridržavanje strogih ekoloških standarda. Međutim, postoji i zabrinutost da bi rudarske aktivnosti mogle dovesti do zagađenja vode, vazduha i zemljišta, što bi imalo dugoročne posledice po zdravlje ljudi i prirodnu sredinu.
U cilju obezbeđenja održivog razvoja rudarstva, potrebno je pažljivo planiranje, monitoring i kontrola svih faza eksploatacije litijuma. Geološki zavod Srbije ima važnu ulogu u istraživanju geoloških resursa zemlje i proceni potencijala za eksploataciju mineralnih sirovina. Stručnjaci ovog zavoda se trude da pronađu balans između ekonomskih interesa i zaštite životne sredine, kako bi se osiguralo održivo iskorišćenje prirodnih resursa.
Litijum je postao jedan od najtraženijih metala u savremenom svetu, zbog porasta potrebe za baterijama u električnim vozilima, mobilnim telefonima, laptopovima i ostalim elektronskim uređajima. Globalno tržište litijuma je u konstantnom porastu, sa prognozama da će potražnja za ovim metalom nastaviti da raste u narednim godinama. Srbija ima značajan potencijal da postane važan igrač na svetskom tržištu litijuma, ali je važno voditi računa o ekološkim aspektima ovog posla.
Neki eksperti tvrde da je moguće eksploatisati litijum na održiv način, uz primenu najnovijih tehnologija i primenu najstrožih ekoloških standarda. Međutim, drugi strahuju da će doći do narušavanja prirodnog okruženja i da će se stvoriti dugoročne posledice na zdravlje ljudi i prirodu. Zbog toga je važno da se balansira između ekonomskih interesa i zaštite životne sredine, kako bi se osiguralo održivo upravljanje prirodnim resursima.
Nadležne institucije trebaju voditi računa o svim aspektima eksploatacije litijuma i primeniti mere zaštite životne sredine kako bi se smanjili negativni uticaji na ekosistem. Edukacija stanovništva o značaju očuvanja prirode i primeni održivih praksi u rudarstvu takođe ima ključnu ulogu u prevazilaženju ekoloških izazova. Samo zajedničkim naporima svih aktera društva možemo osigurati održivu budućnost i sačuvati prirodne resurse za generacije koje dolaze.
Uzimajući u obzir sve navedene činjenice, važno je da se donesu odluke koje će omogućiti iskorišćenje litijuma na održiv način, uz poštovanje principa očuvanja životne sredine. Litijum može biti ključni resurs u tranziciji ka čistoj energiji i smanjenju emisije štetnih gasova, ali je važno da se pronađu rešenja koja će omogućiti njegovu eksploataciju na odgovoran i ekološki prihvatljiv način. Samo na taj način možemo osigurati da će litijum doneti korist za sve stanovnike Srbije i zaštititi prirodnu sredinu za buduće generacije.
