Naftna industrija Srbije (NIS) je podnela zvaničan zahtev američkom Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) za odlaganje sankcija, tražeći da se sankcije odlože na najmanje 90 dana. Ova informacija potvrđena je od strane ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, koja je takođe rukovodilac Radne grupe za praćenje aktivnosti OFAC. Njen zahtev je usmeren ka dobijanju opštih ili posebnih licenci koje bi omogućile NIS-u da nastavi sa poslovanjem dok se ne pronađe prihvatljivo rešenje za vlasničku strukturu i upravljanje kompanijom.
Đedović Handanović je naglasila značaj NIS-a ne samo za Srbiju, već i za celu regiju, ističući da bi sankcije mogle ozbiljno da ugroze sposobnost kompanije da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima. Ona je dodala da je vlada Srbije u potpunosti podržala ovaj zahtev, s obzirom na to da bi sankcije, kako tvrdi, mogle da dovedu do ozbiljnih problema u snabdevanju energijom.
Ministarstvo rudarstva i energetike je takođe saopštilo da je zahtev za odlaganje sankcija podržan i od strane vlade Mađarske, što dodatno ukazuje na regionalni značaj NIS-a. Ministarka je naglasila hitnu potrebu za razmatranje ovog zahteva kako bi se obezbedila stabilnost i kontinuitet u poslovanju kompanije tokom istraživanja dugoročnog rešenja.
U svom saopštenju, Đedović Handanović je takođe ponovila da zaposleni u NIS-u i građani Srbije nemaju razloga za brigu, jer vlada ima strategiju zaštite nacionalnih interesa. Ona je podsetila da američki zvaničnici više puta naglašavali da sankcije nisu usmerene protiv Srbije i njenih građana, što daje nadu za konstruktivan dijalog i očuvanje energetske stabilnosti.
Sankcije koje je OFAC uveo odnose se na ruske kompanije iz energetskog sektora, uključujući Surgunjeft i Gazpromnjeft, sa ciljem da se smanje prihodi Moskve od prodaje energenata potrebnih za finansiranje rata u Ukrajini. Ove sankcije su takođe podržane od strane Velike Britanije, što ukazuje na širu međunarodnu akciju protiv ruskih interesa u energetskom sektoru.
Tokom posete Beogradu, zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse, Ričard Verma, je naglasio da su sankcije usmerene na Rusiju, a ne na Srbiju. On je istakao da NIS predstavlja jednu od 2.000 firmi u kojoj Rusija ima vlasnički interes i da bi uklanjanje ruskog vlasništva iz kompanije trebalo da prođe bez značajnih ekonomskih posledica po Srbiju.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je ponovio stav da Srbija nije meta sankcija, ali je naglasio da to nije dovoljno utešno, dodajući kako se od Srbije zahteva potpuni izlazak ruskih interesa iz kompanije u roku od 45 dana. Trenutno, Gazpromnjeft drži 50% vlasništva u NIS-u, dok je ranije prodao 6,15% svog vlasništva Gazpromu zbog sankcija.
Između ostalog, situacija sa NIS-om otvara šira pitanja o energetskom snabdevanju Srbije i njenoj zavisnosti od stranih investicija i vlasničkih struktura. U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i sankcija, Srbija se suočava sa izazovima u očuvanju energetske stabilnosti, što je ključno za ekonomiju zemlje.
Kao što se može primetiti, saradnja između Srbije i Mađarske, kao i podrška američkih vlasti, ukazuje na složenost situacije i potrebu za pažljivim upravljanjem ovim problemima. U narednim mesecima, razvoj događaja će biti od presudnog značaja za budućnost NIS-a i energetsku stabilnost regiona.
