Nikolas Kejdž se u nedavnom intervjuu prisetio podcenjene psihološke drame „Između života i smrti“ (Bringing out the Dead), za koju tvrdi da je jedan od najboljih filmova u njegovoj karijeri. U filmu iz 1999. godine glavni lik je bolničar koji pati od depresije i nesanice jer ga progone tragične nesreće koje viđa na poslu. Film je baziran na istoimenom romanu Džoa Konelija, a režirao ga je Martin Skorseze.
Kejdž je istakao da film smatra jednim od svojih najboljih, te je dodao da je možda bio i najapstraktniji film u njegovoj karijeri, ali da je na žalost potcenjen. Naime, film je bio loše reklamiran kao akcioni ili avanturistički film, a zapravo je bio bolna psihološka analiza lika iscrpljenog bolničara, bazirana na jako dobroj knjizi. Film nije ostvario finansijski uspeh na blagajnama, zaradivši samo 16,8 miliona dolara, što nije bilo ni približno dovoljno da pokrije troškove budžeta od 32 miliona. Međutim, i pored toga, film je naišao na pozitivne reakcije kritičara.
Kritičar Rodžer Ebert je napisao da gledanjem „Između života i smrti“, zapravo gledamo bilo koji Skorsezeov film, podsećamo se da nas filmovi mogu dirnuti žustro i duboko. Ovo svedoči o tome da je film možda propao na blagajnama, ali da je ipak ostavio dubok utisak na publiku i kritičare.
Ovo je dobar primer kako loša marketinška kampanja može uticati na komercijalni uspeh filma, ali ne i na njegovu umetničku vrednost. Nekad su filmovi koji su dobili slabe ocene i zaradu postali kultni klasici i mesto glumčeve karijere kojim se ponose.
Kejdžov intervju nas je podsetio da je važno sagledati umetničku vrednost i kritike na filmska ostvarenja, jer ona mogu imati dublji uticaj i vrednost od kratkotrajnog uspeha na blagajnama. Ovo se posebno odnosi na dramska ostvarenja i filmove koji nisu komercijalno orijentisani, već imaju dublje poruke i značenja. Duboko psihološki likovi i poente koje filmovi donose, mogu ostaviti snažan utisak na publiku, čak i ako nisu privukli ogroman broj gledalaca.
Nikolas Kejdž je poznat po tome što često bira nekonvencionalne uloge u filmovima, ali i po tome što ne stidi javno da izrazi svoje mišljenje o svojim filmovima i kritički ih sagleda. Ovo je još jedan primer kako glumac razmišlja o svojoj karijeri i filmovima koje je snimio, dokazao je da je svestan umetničke vrednosti i dubljih poruka iza filmova koje odabire.
Kada su kritičari i publika saglasni oko vrednosti filma, onda možemo govoriti o istinskom umetničkom i komercijalnom uspehu. Međutim, često se dešava da filmovi koji su imali mali komercijalni uspeh, kasnije postanu kultni klasici i steknu status umetničkih dela. Ovo su filmovi koji su otvorili nove teme i pogled na umetnost, a skrenuli pažnju na probleme koje drugi filmovi nisu.
Na kraju, treba napomenuti da filmovi poput „Između života i smrti“ imaju duboku umetničku vrednost koja prevazilazi puk komercijalni uspeh. Ovo je važno i za dalju afirmaciju filmske umetnosti, jer se time otvaraju vrata za različite teme i žanrove, koji možda neće biti komercijalno uspešni, ali će ostaviti dubok i snažan utisak na publiku, pa makar samo na mali broj ljudi.
