Gori planeta, a gori i Srbija! Tropske temperature nemaju nameru da se snize u narednim danima, što će doneti štetu poljoprivrednicima. Usevima je potrebna kiša kako prinosi ne bi bili niži nego što je podnošljivo, a pitanje je i da li će, zbog stanja vodostaja na Dunavu, barže moći da prevoze pšenicu, naftu… Da ova žega utiče na celokupnu privredu, govori i činjenica da su poslodavci počeli da uvode kraće radno vreme. Osim toga, na neuobičajene načine pomažu radnicima koji su angažovani pod vedrim i vrelim asfaltom da se rashlade.

Užarena zvezda nema milosti prema poljoprivrednim usevima. Maltene svim kulturama fale padavine, a sudeći prema trenutnim prognozama meteorologa, vreli talas koji se nadvio i nad našim područjem neće utihnuti ni u narednim danima. Temperature, koje dostižu u nekim krajevima Srbije i više od 40 stepeni Celzijusa, smanjiće prinose. Koliki će oni biti, zavisi od neba.

Trošimo 15 odsto više struje

Potrošnja struje je veća i za 15 odsto u odnosu na prosek prethodnih godina, zbog većeg korišćenja klima-uređaja, a iz EPS i EDS poručuju da i proizvodnja i distributivni sistem funkcionisu stabilno. U EDS kažu da je u nedelju na teritoriji Beograda zabeležen dnevni protok od 23,49 miliona kilovat-časova, što je za 24,61 odsto više u odnosu na isti datum prošle godine, a u čitavoj zemlji je tog dana potrošnja struje bila veća za 8,55 procenata i iznosila je 79,8 miliona kilovat-časova. Prilikom tumačenja ovih podataka, kako dodaju, treba uzeti u obzir sve faktore koji utiču na dnevnu potrošnju električne energije, poput dnevne temperature, vremenskih uslova i sl. u posmatranom periodu ove i prošle godine.

EPS navodi da ima zalihe veće od 1,5 miliona tona uglja, dok je u akumulacijama više od 510 gigavat-časova.

– Proizvodnja u elektranama funkcionise sigurno i stabilno i EPS će, kao i uvek, u svim vremenskim uslovima i situacijama, obezbediti dovoljno struje za građane i privredu – ističu u kompaniji. – Kao i svake godine i ovog leta u skladu sa Planom poslovanja rade se standardni, produženi i kapitalni remonti proizvodnih kapaciteta EPS kako bi sistem bio spreman da stabilno i pouzdano radi tokom naredne zimske sezone.

EPS je, kako dodaju, na vreme isplanirao sve remonte i unapred je nabavljena energija po daleko povoljnijim cenama. U trgovini strujom na slobodnom tržištu EPS je u ovoj godini ostvario profit od skoro 22 miliona evra, odnosno za toliko je više prodato energije nego što je kupljeno.

– U prethodnom periodu, kada je bilo aktuelno cvetanje, bili su povoljni uslovi kada je reč o temperaturi, koja je bila oko 30 stepeni i bila je praćena padavinama – kažu u PSSS. – To je pogodovalo da oplodnja bude dobra, ali sada padavine nedostaju svim biljnim vrstama. Kukuruz konkretno je štedljiva biljna vrsta, koja racionalno koristi vodu. Međutim, ove temperature nepovoljno utiču na njegovo stanje, jer je počelo sušenje donjih listova. U nešto povoljnijem položaju su hibridi iz ranije grupe zrenja, i oni posejani ranije, u aprilu. Ako ne bude padavina, kukuruz iz kasnije grupe zrenja biće u velikom problemu.

Iako suncokret voli toplo vreme i sunce, i njemu treba kiša. U odnosu na soju, koja najteže podnosi sušu, suncokret će se izvući, ali će dati manji prinos. Kada je reč o soji, kažu u PSSS, ona je najugroženija, jer se ova suša poklapa sa formiranjem cvetova. Oni će usled nepovoljnih uslova otpasti, a izostaće formiranje mahuna.

Prema rečima agroekonomiste Žarka Galetina, naša zemlja pripada pojasu umereno kontinentalne klime, i shodno tome uzgajamo voće, povrće i ratarske kulture. Ove ekstremne promene klime nikako ne odgovaraju zasadima.

– Zasada ništa još nije tragično, bez obzira što će biti manjeg prinosa – kaže nam Galetin. – Kao što je majska kiša izvukla aprilsku sušu, uzdamo se da će do kraja meseca da padne bar 30 do 40 litara po metru kvadratnom, da bi usevi opstali. Sve biljne vrste moći će da izdrže još desetak dana. Ako kiša ne padne kroz dve ili tri nedelje, onda slede ozbiljne posledice.

Rashladne prskalice

Građevinska firma angažovana na izgradnji podzemne garaže u srcu prestonice, u Vlajkovićevoj ulici, dosetila se na koji način može pomoći svojim radnicima, ne bi li lakše podneli vrelinu dok su na radnom mestu. Oni su postavili dve rashladne prskalice na gradilištu.

Govoreći o povrtarstvu, Galetin kaže da se očekuje poskupljenje uzgoja. Ove kulture se uglavnom uzgajaju pod kontrolisanim uslovima, a one manje parcele koje nemaju tu infrastrukturu, pretrpeće štetu. S druge strane, najzastupljenije od voća u našoj zemlji su šljiva, jabuka i kruška. Predviđanja su da će i ovde biti smanjen prinos od pet do deset odsto.

– To uopšte nije malo, imajući u vidu da donose rod od milion tona, a gruba procena je da će šteta biti oko 20 miliona evra – kaže naš sagovornik.

Za razliku od paora, koji ranom zorom izlaze na polje i sklanjaju se od sunca pre nego što užari, građevinari uglavnom nemaju tu mogućnost. Ipak, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je smernice za rad na otvorenom pri ekstremno visokim temperaturama. One podrazumevaju da se u periodu između 11 i 16 časova radnici više odmaraju, da im se obezbedi voda na gradilištu, da se sa radom počinje ranije, da se prave pauze u delu dana kada su najekstremnije vrućine, da se radi do kasnijih časova nego što je uobičajeno i da se organizuje noćna smena gde god to tehnološki uslovi dozvoljavaju.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić zato je obilazio gradilišta, gde se uverio da poslodavci uglavnom poštuju smernice.

– Na taj način ćemo zaštititi radnike od visokih vrućina i obezbediti da se svi projekti završe u predviđenom roku – rekao je Vesić. – U subotu sam posetio gradilište Beograda na vodi, gde se veoma vodi računa o radnicima koji tu rade. U narednim danima nastaviću da obilazim gradilišta da proverim kako se štite građevinci, ali i kako napreduju radovi.

Pojedini gradovi u Srbiji su skratili radna vremena. Tako u Bačkoj Palanci umesto rada u polju od 6 do 14 časova, pomerena je satnica na 5 do 13. U Vršcu su muzeji skratili radno vreme i sada su otvoreni od 10 do 14, a deo trgovina i ugostiteljskih objekata radi tek od 19 časova. Kikinđani su privremeno ukinuli vožnje turističkim fijakerima. U ovom gradu je skraćeno radno vreme zaposlenim u JP „Kikinda“, a pijace se otvaraju već u šest ujutru. Kragujevčani su dozvolili zanatlijama da rade do 23 časa, kako bi mogli radnje da zatvore u najvrelijem delu dana.