Na Netfliksu je nedavno premijerno prikazan dokumentarni film „Don’t Die: The Man Who Wants to Live Forever“, koji je izazvao različite reakcije među gledaocima. Ovaj film prati Brajana Džonsona, milionera i preduzetnika koji je postao poznat na društvenim mrežama zbog toga što značajan deo svog bogatstva ulaže u istraživanje i usporavanje procesa starenja.

Dokumentarac je režirao Kris Smit, poznat po radu na popularnim dokumentarcima kao što su „Tiger King“ i „Fyre“. Kroz „Don’t Die“, Smit istražuje motive koji stoje iza Džonsonove opsesije da prevaziđe starenje i produži svoj život. Džonson ne samo da se pridržava zdravog načina života i redovnog vežbanja, već takođe učestvuje u različitim naučnim eksperimentima koji bi mu mogli pomoći da se „podmladi“.

Džonsonov pristup zdravlju uključuje upotrebu suplemenata, zdravu ishranu i svakodnevno vežbanje. Njegovi napori nisu bez kontroverzi; neki kritičari smatraju da je pristup koji Džonson zastupa previše ekstravagantan i da se oslanja na neproverene metode. Pored toga, film se bavi i širim pitanjem dostupnosti dobrog zdravlja i kvaliteta života, što je Džonson sam istakao kao svoj glavni cilj.

Gledatelji su različito reagovali na ovaj dokumentarac. Dok su neki uživali u zabavnom aspektu filma, drugi su ga kritikovali zbog nedostatka filozofske dubine. Neki su ga opisali kao „bizaran, ali zanimljiv“, dok su drugi istakli da nije dovoljno ozbiljan da bi se bavio važnim pitanjima koja postavlja.

Džonson je nedavno u intervjuu za Variety naglasio da je njegov jedini cilj promocija zdravijeg načina života i važnosti kvalitetnog sna. On veruje da je dobro zdravlje dostupno svima i da svako može da napravi promene u svom životu koje će doprineti njegovom poboljšanju. Ovaj optimizam može biti inspirativan za mnoge, ali takođe postavlja pitanje koliko su ekstremni Džonsonovi napori realni i dostižni za prosečnog čoveka.

Produkciju filma su radili Kris Smit, Ešli Vans i Daniel Koeler. Njihov rad je rezultirao filmom koji se bavi važnim temama zdravlja i starenja, ali i izazovima koje donosi život u potrazi za večnom mladošću. Kroz Džonsonovu priču, film poziva gledaoce da preispitaju svoje stavove o starenju i zdravlju, kao i o tome šta znači živeti punim plućima.

Iako film nije bez svojih mana, on otvara važnu diskusiju o starenju, zdravlju i načinu na koji društvo gleda na ove teme. U svetu gde je kult mladosti sveprisutna, Džonsonov pristup može delovati kao podsticaj za ljude da preuzmu kontrolu nad svojim zdravljem i kvalitetom života. Njegovi napori da promoviše zdrav način života i kvalitetan san su svakako vredni pažnje, čak i ako se njegovi ekstremni eksperimenti ne mogu svima dopasti.

Kao što se može primetiti, tema starenja i zdravlja ostaje centralna u savremenom društvu. Džonsonov pokušaj da pronađe način da zaustavi starenje može biti inspiracija za mnoge, ali takođe postavlja i ozbiljna pitanja o etici, naučnim istraživanjima i granicama ljudske prirode.

S obzirom na sve ovo, „Don’t Die: The Man Who Wants to Live Forever“ može biti više od običnog dokumentarca; može poslužiti kao katalizator za razgovor o zdravlju, starenju i našim željama da živimo duže i zdravije. U svetu u kojem je brz život i stres sveprisutna pojava, ovo je tema koja zaslužuje dodatnu pažnju i razmišljanje.