Kada je 15. maja 1990. godine slika Vinsenta van Goga „Portret dr. Gašea“ prodata na aukciji u Christie‘su u Njujorku za 82,5 miliona dolara, postala je najskuplje umetničko delo ikada prodato na toj aukciji. Međutim, od tog trenutka, slika je nestala i postala jedna od najvećih misterija u svetu umetnosti.
Van Gogov brat, Teo, tražio je smeštaj za umetnika nakon njegovog izlaska iz sanatorijuma u Sen Remiju 1890. godine. Preporučio mu je dr. Pol Gaše, prijatelj impresionističkih slikara koji je u to vreme imao svoj dom u Overu. Tokom boravka kod doktora Gašea, Van Gog je naslikao više od 70 slika, uključujući portrete samog doktora.
U pismu svom bratu, Van Gog je pisao o svom prvom uticaju na doktora Gašea, opisujući ga kao „ekscentrika“ koji se bori sa svojom nervozom. Njihovo prijateljstvo je rezultiralo stvaranjem dve verzije Gašeovog portreta, koje su naslikane u junu 1890. godine. Dok je jedan portret ostao kod doktora, drugi je bio namenjen Van Gogovoj ličnoj kolekciji. Nažalost, samo šest nedelja nakon što je naslikao portret, Van Gog je umro od povreda koje je sebi nanio.
Tokom godina, sudbina „Portreta dr. Gašea“ bila je predmet spekulacija. Kustosi koji su organizovali izložbe Van Gogovih dela pokušavali su da otkriju sudbinu slike, ali bezuspešno. Nedavno je „Njujork Tajms“ objavio članak o istrazi koja je trajala mesecima, u kojoj su novinari razgovarali sa mnogim ljudima koji su bili u kontaktu sa portretom u poslednjih 35 godina. Mnogi od njih nisu znali šta se desilo sa slikom, ali neki su sumnjali da je ona u vlasništvu bogate porodice u Švajcarskoj.
Nakon Van Gogove smrti, slika je pripala njegovom bratu Teu, a zatim Teovoj ženi, koja ju je 1897. godine prodala za 300 franaka. Tokom 1904. godine, portret je bio u vlasništvu nemačkog grofa, a od 1911. godine se nalazio u Muzeju Städel u Frankfurtu. Međutim, kada su nacisti preuzeli vlast 1930-ih, njihova politika je uključivala konfiskaciju dela koja su smatrana „degenerisanim“. Portret je izbegao prvu zaplenu 1937. godine, ali ubrzo je oduzet i prebačen u Berlin.
Ubrzo nakon toga, umetnički agent Hermana Geringa prodao je sliku nemačkom bankaru, Zigfridu Kramarskome, koji ju je doveo u Njujork kada je emigrirao. Decenijama je slika bila izložena u Muzeju umetnosti Met, a 1990. godine, Kramarski je odlučio da je proda. Na aukciji je pobedio japanski biznismen Ryoei Saito, koji je ubrzo zapao u finansijske probleme.
Nakon toga, slika je prešla u vlasništvo austrijskog finansijera Volfganga Flotla. Kada je i on zapao u probleme, portret je ponovo prodat u privatnoj transakciji. Međutim, ni cena ni kupac nisu objavljeni, a slika je jednostavno nestala iz sveta umetnosti. Prema nekim informacijama, navodno se nalazi u Vili Favorita na jezeru Lugano, nekadašnjem domu barona Hansa Hajnriha Tisen-Bornemisa.
Baron je umro 2002. godine, a njegova peta supruga je 2014. godine prodala vilu porodici Invernici. Da li je Van Gogov portret dr. Gašea i dalje kod Invernacijevih ostaje misterija. Na pitanja novinara iz „Njujork Tajmsa“, vlasnici nisu želeli da odgovore, a lokalni stanovnici opisuju Invernacijeve kao veoma diskretne ljude koji žive daleko od svetlosti reflektora.
Ova misteriozna priča o „Portretu dr. Gašea“ pokazuje ne samo vrednost umetničkog dela, već i složene puteve koje umetnički predmeti mogu da pređu tokom svoje istorije. Da li će ikada doći do otkrića gde se slika nalazi, ili će ona ostati zauvek izgubljena u tami umetničkog sveta, ostaje da se vidi.
