Vest o tragičnoj saobraćajnoj nesreći koja je gotovo odvojila osamnaestogodišnju Hanu Vadiso od njenog oca, Tesfaja Ailbea, duboko je pogodila celu porodicu. Hana je poginula u nesreći, a Tesfaj je u trenutku saznanja o njenoj smrti pao na kolena i započeo molitvu. Međutim, kako se kasnije ispostavilo, desila se prava čarolija koja je promenila tok događaja.
Sve je počelo kada je Hana, neposredno nakon proslave mature, zamolila svog oca da je pusti da ide u grad. Iako je cela porodica slavila njen uspeh, ona je želela da se pridruži prijateljima i prisustvuje uličnoj trci automobila. Tesfaj se prisetio trenutka kada mu je rekla: „Svi to gledaju“. Osećajući nelagodu, ipak joj je dozvolio da izađe, uz opomenu da bude oprezna. I pored toga, njegov osećaj teskobe nije ga napuštao.
„Srce mi nije bilo na mestu“, rekao je Tesfaj, koji je čak pokušao da prati svoju ćerku i njene prijatelje. Kada nije mogao da ih pronađe, vratio se kući s osećajem da je možda preterao u brizi. Nažalost, nekoliko sati kasnije, dobio je telefonski poziv koji je sve promenio. Glas sa druge strane mu je saopštio najstrašnije vesti: njegova ćerka je doživela nesreću i nalazi se u lošem stanju. Tesfaj je odmah potrčao na mesto nesreće, ali ga je policajac dočekao s još strašnijom informacijom – Hana je poginula.
„Rekli su mi da ne mogu da prođem, da ne mogu da je vidim, ni dodirnem jer je u toku istraga“, priseća se Tesfaj. Nesreća u kojoj je pijani vozač automobilom udario u drugi auto i pritom povredio dvadeset prolaznika bila je tragična. Jedna od povređenih bila je i Hana, ali policija je napravila fatalnu grešku u identifikaciji.
„Plakali smo na ulici, pali na kolena i molili se Bogu“, rekao je Tesfaj, govoreći o trenutku kada je saznao za navodnu smrt svoje ćerke. Međutim, samo dva sata kasnije, usledio je još jedan telefonski poziv – Hana je bila živa. Policija je pogrešno identifikovala žrtvu nesreće.
„Amin, aleluja, hvala ti, Isuse! Ovo je prilika“, uzviknuo je Tesfaj kada je saznao da mu je ćerka u bolnici, ali u kritičnom stanju. Hana je pretrpela ozbiljne povrede, uključujući smrskanu karlicu. Ipak, nakon nekoliko dana, probudila se u bolnici, rasplakala se od sreće kada je ugledala svoju porodicu. Pred njom je bio dug put oporavka, ali Tesfaj i njegova porodica su bili zahvalni što je trebalo da se brinu o njenom izlečenju, a ne o sahrani.
Priča o Hani i njenom ocu Tesfaju je dirljiva i osvežavajuća, podsećajući nas na nepredvidivost života i snagu porodice. U trenutku kada su se suočili s najgorim mogućim ishodom, iznenada su dobili drugu šansu. Tesfaj je istakao koliko mu je važno da se zahvaljuje Bogu za svaki trenutak koji provodi sa svojom ćerkom, kao i na prilici da je ponovo vidi.
Ova tragična, ali i inspirativna priča, poziva nas da cenimo svaki trenutak proveden s voljenima, jer život može doneti neočekivane preokrete. Hana i Tesfaj su sada na putu oporavka i ponovnog povezivanja, a njihova priča služi kao podsticaj svima koji se suočavaju s teškim trenucima u životu. U svetu punom neizvesnosti, nada i ljubav porodice ostaju najjači oslonac.
