U članku se navodi da je u razgovoru sa profesorom dr Dušanom Keckarevićem iz Centra za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu razjašnjena procedura prikupljanja DNK uzoraka sa mesta zločina. Proces prikupljanja genetičkog materijala počinje kada forenzičar ili kriminalistički tehničar obrađuju lice mesta, sakupljajući predmete i uzimajući briseve. Kada je reč o prikupljanju DNK tragova, postoje različite metode u zavisnosti od stanja traga, kao što su mokri tragovi koji se prikupljaju brisom, i suvi tragovi poput krvi ili sperme koji se natapaju fiziološkim rastvorom pre uzimanja.

Dr. Keckarević ističe da biološki tragovi mogu biti vidljivi ili nevidljivi, te da je ključno pravilno izolovati DNK materijal iz tragova. Mogući problemi u prikupljanju uzoraka uključuju podmetanje tragova, ali ističe se da je to složen proces koji zahteva detaljnu rekonstrukciju događaja. Takođe, važno je pravilno čuvanje tragova kako bi se obezbedila njihova validnost.

U pogledu uništavanja DNK tragova, dr. Keckarević naglašava da savršeni zločini ne postoje, te da sadašnje analize mogu otkriti tragove koji nisu vidljivi golim okom. U slučajevima mešanih genetičkih tragova, poput mašine za mlevenje mesa u Kragujevcu, statistički je moguće utvrditi ko je doprineo tom tragu, ali razdvajanje tragova može biti izazovno.

U zaključku, dr. Keckarević ističe da DNK analiza pruža važne informacije za rešavanje zločina, ali da proces prikupljanja i interpretacije DNK tragova zahteva preciznost i pažnju. Kao savet za sve potencijalne zločince, ističe se da iako se možda trude da eliminišu tragove, analize su danas na visokom nivou koji nije vidljiv golim okom, te je teško savršeno ukloniti tragove.