U selu Donja Klina u Srbici, rodnom mestu Fatona Hajrizija, malo ko veruje da je on zaista mrtav. Faton je već smatran herojem u selu, jer se kao dečak pridružio tzv. OVK i učestvovao u akcijama protiv srpskih vojnika. Meštani se sećaju Hajrizija kao inteligentnog i voljenog deteta, koje je herojski postalo deo gerilske grupe veoma mlad.

Poslednji koji je video Fatona pre njegovog bega iz zatvora, kaže da je Faton bio miran i ništa nije ukazivalo na to da će pobeći. U Donjoj Klina postoji kuća koja je služila kao baza za OVK, a na njoj stoji ploča sa natpisom. Faton se pridružio OVK nakon što je kao dete ukrao pušku od srpskog snajperiste i predao je gerilcima.

Iako je organizovana pogrebna svečanost za Fatona, malo ljudi u selu zapravo veruje da je mrtav. Sumnjaju u izveštaje o njegovoj smrti i vlastima Srbije. Neki meštani tvrde da je Faton patriota i heroj, te da nije zločinac kako ga neki političari predstavljaju.

Nervozu u selu izaziva i izjava „ministarke pravde“ Aljbulene Hadžiju, koja je tvrdila da bekstva iz kosovskih zatvora vrše saradnjom sa grupama u Srbiji, kao i izjava zamenika „premijera“ Besnika Bisljimija koji je Fatonu Hajriziju dao epitete kriminalca. Meštani apeluju na političare da ne vređaju uspomenu na Fatona Hajrizija.

Iako je istina o slučaju Fatona Hajrizija još uvek nejasna, albanski mediji ga nazivaju neprikosnovenim herojem u svom rodnom selu. Meštani se sećaju Hajrizija kao patriote i junaka, koji je hrabro stao na stranu OVK u borbi za slobodu Kosova. Heroji nikada ne umiru, veruju meštani ovog sela.