Istinski heroj škole „Vladislav Ribnikar“, nastavnik geografije Zoran Nišević, i godinu dana nakon masakra nije se oporavio od traume koju je doživeo tog dana. Iz učionice smrti s časa svoje koleginice iznosio je krvavu decu i pružao pomoć povređenima. Nišević je rekao da je horor koji je tada video ostao urezan u njegovu glavu – mrtva i ranjena deca svuda po podu, lokve krvi okolo, ali je morao biti priseban kako bi pružio maksimum pomoći.

Od tuge koja ga razdire nastala je njegova pesma „Posle kiše“ koja izražava njegovu bol i traumu koju je doživeo. Pesma govori o promenama koje se dešavaju nakon tragedije i osećaju nemoći i tuge.

Zoran Nišević bio je profesor geografije mnoge dece u školi „Vladislav Ribnikar“ i bio je dobar prijatelj sa decom nastradalog školskog čuvara. Za njega je škola predstavljala drugu kuću, a njegova supruga takođe radi u istoj školi i nosi se sa posledicama masakra.

Roditelji ubijene dece su objavili pesmu nastavnika Niševića na društvenim mrežama i izrazili zahvalnost za njegovu čovečnost. Njihovi prijatelji su ostavljali emotivne komentare podrške, jer su se i oni suočili sa istom tragedijom.

Pesma je izazvala suze i teške emocije kod mnogih ljudi, a jedan od komentara na društvenoj mreži jasno je izrazio duboku tugu i nevericu u ljudsku surovost.

Zoran Nišević se i dalje nosi sa traumama i posledicama koje je doživeo tog kobnog dana, ali njegova pesma „Posle kiše“ služi kao podsetnik na bolnu istinu o tragediji koja se desila u školi „Vladislav Ribnikar“. Njegova hrabrost i čovečnost zaslužuju veliko poštovanje i divljenje, a njegova pesma će zauvek ostati kao trag sećanja na tu tužnu epizodu u životu zajednice.