Parnični postupak protiv Miljane i Vladimira Kecmanovića, roditelja dečaka ubice iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, a po tužbi roditelja ubijene devojčice Adriane Dukić, nastavlja se danas u Višem sudu u Beogradu.

Na današnjem ročištu trebalo bi da na pitanja tužilaca, suda i advokata odbrane odgovori još svedoka iz škole, nakon što su na prethodnom ročištu to učinili direktorka škole Snežana Knežević, nastavnica srpskog jezika koja je dečaku bila razredna u šestom razredu Nada Radonjić Bulatović i učiteljica Vesna Belami.

Direktorka Knežević ispričala je da 3. maja prošle godine nije bila u školi kad je dečak sa oružjem upao i mahnito počeo da puca po svojim drugarima.

– Kobnog dana nisam bila u školi, došla sam po pozivu zamenice koja mi je samo rekla da je bila pucnjava. Nisam znala šta se tačno dešava, kad sam došla sve dalje je preuzela već policija. Čak ni prisutni nastavnici nisu znali sve, gledali su samo kako da evakuisu decu i svoj posao su dobro uradili. Jedino odeljenje ostalo u školi je bilo ono u fiskulturnoj sali koje je naknadno evakuisano.

Knežević je ispričala i da su joj tokom evakuacije roditelji slali poruke da vide gde je njihovo dete.

– Dok su mi neki roditelji slali poruke s pitanjima, bilo je strašno, ja sam već znala da su neka deca mrtva – rekla je ona i nastavila:

– Miljanu Kecmanović sam znala zbog saveta roditelja, a Vladimira preko incidenta koji se desio u odeljenju njihovog mlađeg deteta, kada je jedan roditelj vikao i vređao Kecmanovića, kao i učiteljicu, ali to je sve… Posle toga je Miljana i odustala od saveta roditelja.

Prema njenim rečima, svi zaposleni od 3. maja se preispituju.

– Ne postoji osoba koja ne oseća odgovornost posle ovoga i ne preispituje svoj rad – kazala je direktorka na suđenju.

Podsetimo, roditelji ubijene dece i čuvara iz „Ribnikara“ tužili su porodicu Kecmanović u parničnim postupcima, a to je učinila i nastavnica istorije, koju je dečak ubica 3. maja prošle godine teško ranio dok je držala čas.

Bivša razredna svedočila

Nada Radonjić Bulatović, nastavnica srpskog jezika koje je dečaku ubici bila razredni starešina u šestom razredu rekla je da nikada sa njim nije imala problema, ali da je imala utisak da je čak i nastavnike „gledao sa visine“.

– Pristojan je dečak, voleo je da učio, družio se, jedino u komunikaciji sam nekada sticala utisak da nas gleda sa visine. Kad na času postavi pitanja koje počinje sa „a zar nije to ovako“, ali ako bi se pokazalo da nije u pravu on bi se izvinio – rekla je ona i dodala:

– Majka Miljana mi je jednom došla i rekla da je zabrinuta za sina jer je videla da mu nije pravo što ga drug nije pozvao na rođendan, a to je bilo pre nego što je prešao u drugu smenu, zato sam joj rekla da zbog promene okruženja koja mu možda predstoji ipak treba da popriča i sa nekim stručnim licem.