Hrvatski ekonomski analitičar Damir Novotni nedavno je prokomentarisao posledice američkog uvođenja opštih uvoznih carina i njegov uticaj na međunarodnu trgovinu, posebno na ekonomiju Hrvatske. Prema njegovim rečima, iako je ova odluka izazvala snažan šok na globalnom nivou, direktni efekti na Hrvatsku neće biti toliko značajni zbog niske robne razmene između Hrvatske i Sjedinjenih Američkih Država.
Robna razmena između Hrvatske i SAD je relativno skromna, što znači da će hrvatska preduzeća koja direktno izvoze u ovu zemlju doživeti određene posledice, ali neće biti toliko pogođena kao neka druga tržišta. Novotni ističe da će preduzeća koja se bave izvozom u SAD, kao što su fabrika oružja i farmaceutska industrija, nesumnjivo primetiti smanjenje potražnje iz Amerike. Međutim, ova preduzeća će imati mogućnost da nadoknade gubitke na tržištima Evropske unije, gde je potražnja stabilnija i gde su trgovinski odnosi jači.
Jedan od ključnih segmenata u kojem bi se mogli javiti veći problemi jeste autoindustrija, posebno hrvatska preduzeća koja su deo nabavnih lanaca nemačke autoindustrije. Ovaj sektor bi mogao doživeti najveći pad potražnje u kratkom roku, jer su mnoge od ovih kompanija direktno povezane sa nemačkim proizvođačima automobila koji će se suočiti s poskupljenjem troškova zbog novih carina.
Uvođenje carina od strane SAD može uticati na globalne lance snabdevanja, što bi moglo dodatno zakomplikovati situaciju na tržištu. Naime, američke carine mogu dovesti do povećanja troškova za proizvođače u drugim zemljama, što može rezultirati smanjenjem konkurentnosti na globalnom tržištu. Hrvatska, kao mala i otvorena ekonomija, zavisi od izvoza i uvoza, pa svaki takav potez može imati domino efekat na njenu ekonomsku stabilnost.
Osim toga, Novotni je napomenuo da je važno pratiti kako će se razvijati situacija u narednim mesecima, jer bi dodatne mere ili promene u trgovinskoj politici SAD mogle dodatno uticati na Hrvatsku. U tom smislu, preduzeća će morati da budu fleksibilna i da se prilagode novim uslovima kako bi zaštitila svoje interese i minimizovala potencijalne gubitke.
Hrvatska vlada takođe treba da razmotri kako bi mogla da podrži sektore koji su najviše pogođeni ovim promenama. Moguće su različite mere podrške, kao što su subvencije ili podsticaji za inovacije i diversifikaciju tržišta. Na taj način, Hrvatska bi mogla da ojača svoju ekonomsku otpornost i smanji zavisnost od određenih tržišta.
U svetlu ovih izazova, važno je da preduzeća u Hrvatskoj i dalje istražuju nova tržišta i mogućnosti za izvoz, kako bi se smanjila zavisnost od SAD i Nemačke. Ova situacija može biti prilika za unapređenje poslovanja i razvijanje novih proizvoda i usluga koje bi mogle privući kupce na globalnom nivou.
U zaključku, iako američko uvođenje opštih uvoznih carina predstavlja značajan šok za međunarodnu trgovinu, Hrvatska se nalazi u poziciji u kojoj direktni efekti neće biti toliko dramatični. Ipak, važno je da se preduzmu proaktivne mere kako bi se zaštitila domaća ekonomija i osigurao njen dalji rast u ovim promenljivim uslovima globalne trgovine.
