Priča o gruzijskim sestrama bliznakinjama, Ano i Tako, koje su razdvojene na rođenju i prodate na crnom tržištu, postala je poznata pre četiri godine, a njihova sudbina pokazuje kako se životne okolnosti ponekad ne mogu izbeći, čak ni posle 19 godina.
Sestre su rođene 20. juna 2002. godine u Gruziji. Istraživanja su pokazala da su obe bile žrtve ilegalnog usvajanja, koje je godinama predstavljalo ozbiljan problem u zemlji sa populacijom manjom od četiri miliona ljudi. Njihova biološka majka, Aza Šoni, pala je u komu nekoliko dana nakon što je rodila zdrave devojčice. Kada se konačno probudila, rečeno joj je da su bebe preminule. Njihov otac, Goča Gakaria, koji nije verovao da su bliznakinje njegove, zapravo ih je prodao na crnom tržištu. Devojčice su završile u dve odvojene porodice – Ano u glavnom gradu Tbilisiju, a Tako u gradiću Zugdidiju, blizu obale Crnog mora.
Tokom odrastanja, obe sestre su pokazivale interesovanje za ples. Kada je Ano imala 11 godina i učestvovala na jednom plesnom takmičenju, neko od prisutnih primetio je njenu sličnost s drugom devojčicom koju nije poznavala. Međutim, sestre su se ponovo spojile tek u kasnim tinejdžerskim godinama, kada je prijateljica Ano poslala TikTok video s devojkom koja je izgledala kao ona, osim što je imala plavu kosu.
Ano se seća svojih osećanja: „Uvek sam se osećala kao da nešto ili neko nedostaje u mom životu. Sanjala sam devojčicu u crnom koja bi me pratila i pitala o mom danu.“ U potrazi za odgovorima, Ano je potražila pomoć u gruzijskoj grupi “Vedzeb” (u prevodu “tražim”), koja ima više od 230.000 članova. U toj grupi, mnogi članovi dele slične priče o tome kako su ih pri rođenju odvojili od svojih bioloških roditelja pod nejasnim okolnostima.
Tokom istraživanja, DNK analiza je pokazala da su bliznakinje biološka deca muškarca koji nije verovao da je njihov otac. On sada želi da uspostavi kontakt s njima, ali Ano je odlučna da se to nikada neće dogoditi. „Želim da zaboravim sve to“, izjavila je.
Na kraju, sestre su saznale da se njihova majka preselila u Nemačku, gde imaju i brata i sestru. Njihova priča je još jedan tužan primer problema ilegalnog usvajanja koji pogoršava sudbine mnogih porodica u Gruziji. Ova situacija je podstakla širu javnost da se uključi u borbu protiv ovakvih nehumanih praksi i da se zalaže za prava dece.
Iako su prošle kroz teške trenutke, Ano i Tako su sada povezane i zajedno se suočavaju sa izazovima koje im život postavlja. Njihova priča je inspiracija za mnoge, a njihova odlučnost da se bore za svoj identitet i porodicu pokazuje snagu ljudske prirode.
Za njih, život nije samo o onome što im se dogodilo, već i o tome kako su se izborile sa svojom prošlošću i kako su izgradile svoj put napred. U društvu gde se često previđa sudbina pojedinaca, njihova priča podseća nas na važnost porodice, ljubavi i povezanosti sa onima koji su nam bliski, bez obzira na prepreke koje nam život postavlja.
Kroz sve to, sestre su pronašle jedno drugo i pokazale svetu da ljubav i sudbina mogu prevazići čak i najteže okolnosti. Njihovo putovanje ka ponovnom povezivanju i razumevanju svoje prošlosti je inspirativno i ostavlja snažnu poruku o snazi ljudske vezanosti i otpornosti.
