ZAGREB – Na osnovu 100 odsto prebrojanih glasačkih mesta, aktuelni predsednik Zoran Milanović je u drugom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj osvojio 74,69 odsto glasova, dok je njegov protivkandidat Dragan Primorac iz HDZ-a dobio 25,32 odsto podrške, saopštilo je Državno izborno poverenstvo (DIP). Milanović je osvojio ukupno 1.122.859 glasova, dok je Primorac dobio 380.752.
Na jučerašnjim izborima, izlaznost biračkog tela iznosila je 44,18 odsto, što je nešto manje u odnosu na prvi izborni krug održan 29. decembra prošle godine. Biračko telo Hrvatske broji nešto manje od 3,8 miliona, a ovaj rezultat pokazuje da je interesovanje za izbore u drugom krugu bilo slabije nego u prvom.
Milanović je ostvario ubedljivu pobedu ne samo u Hrvatskoj, već i u svim zemljama regiona, osim u Bosni i Hercegovini. U Federaciji BiH, gde je na vlasti HDZ BiH pod vođstvom Dragana Čovića, Primorac je dobio veću podršku. Ovaj rezultat govori o snažnoj podršci koju Milanović uživa među biračima, posebno u sredinama gde su Srbi većinska nacionalna manjina.
Milanović je posebno dobro prošao u sredinama gde živi veći broj pripadnika srpske nacionalne manjine. U Vukovaru, na primer, gde je gradonačelnik Ivan Penava iz Domovinskog pokreta, koji je u koaliciji sa HDZ-om, Milanović je dobio 4.463 glasova, dok je Primorac dobio tek 2.816. Ovakvi rezultati ukazuju na to da su birači u ovom gradu prepoznali Milanovićeve politike i stavove.
U Negoslavcima je Milanović dobio čak 88 posto glasova, dok je u Borovu ostvario neverovatnih 96 posto. U Belom Manastiru, koji je takođe poznat kao sredina sa značajnom srpskom zajednicom, Milanović je osvojio 69 posto glasova. Ovi podaci pokazuju da je podrška Milanoviću posebno jaka u mestima sa većinskim srpskim stanovništvom.
U Biskupiji, Milanović je dobio 91 posto glasova, dok je u Erveniku čak 98 posto. U Kistanjama je osvojio 74 posto, dok je u Krnjaku ostvario 77 posto. U Vojniću je dobio 73 posto, a u Donjem Lapcu 82 posto podrške. U Vrhovinama je njegova podrška iznosila 90 posto, dok je u Udbini i Dvoru osvojio 73, odnosno 84 posto glasova. Ovi rezultati jasno ukazuju na to da je Milanović uspeo da privuče simpatije birača u sredinama koje su tradicionalno bile usmerene ka HDZ-u.
Ovakav ishod izbora postavlja pitanja o budućnosti hrvatske političke scene i o tome kako će se Milanović ponašati u drugom mandatu. Njegova politika i odnosi sa susednim zemljama, kao i sa srpskom zajednicom u Hrvatskoj, biće ključni faktori u oblikovanju buduće politike. U ovom trenutku, Milanović je postao simbol otpora prema HDZ-u i njihovoj politici, a njegov uspeh može se smatrati porazom trenutne vlasti.
Analitičari očekuju da će Milanović nastaviti sa svojim pristupom koji naglašava jedinstvo i suživot različitih nacionalnosti unutar Hrvatske. Njegova sposobnost da pridobije podršku među Srbima može značiti promenu u političkoj dinamici, kao i mogućnost za bolju saradnju između različitih etničkih grupa u zemlji.
U svakom slučaju, ovaj rezultat izbora sigurno će imati dugoročne posledice po političku stabilnost Hrvatske, kao i po odnose sa susednim zemljama, posebno u kontekstu evropskih integracija i regionalne saradnje.
