Viši sud u Beogradu izrekao je presude roditeljima Koste Kecmanovića, Vladimira i Miljanu Kecmanović, zbog njihove uloge u tragediji koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Vladimir Kecmanović je osuđen na 14 godina i šest meseci zatvora, dok je njegova supruga Miljana dobila tri godine zatvora i novčanu kaznu od 500.000 dinara. Ove presude rezultat su tragičnih događaja koji su se odigrali 3. maja 2023. godine, kada je njihov sin Kosta, tada 13-godišnjak, otvorio vatru u školi, usmrtivši osmoro učenika i jednog radnika obezbeđenja.
Tokom izricanja presude, sudija je detaljno opisao kako su žrtve pogođene. Radnik obezbeđenja, Dragan Vlahović, ubijen je s leđa sa dva metka, dok su devojčice Ana Božović i Mara Anđelković pogođene s pet, odnosno šest hitaca. Ostale žrtve, među kojima su bile i devojčice Sofija Negić i Adriana Dukić, pogođene su sa sedam metaka, dok su dečak Andrija Čikić i devojčica Ema Kobiljski ubijeni s po dva metka. Ova tragedija ostavila je dubok ožiljak na zajednicu i izazvala je široku osudu društva.
Advokat Ognjen Božović, koji zastupa porodice žrtava, izjavio je da su izrečene maksimalne kazne za roditelje, ali je dodao da ne postoji pravda koja može da nadoknadi izgubljene živote. „Zadovoljni smo presudom, iako smatramo da ne postoji nijedna prava presuda za masakr u Osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’“, rekao je Božović. Njegove reči oslikavaju osećaj bespomoćnosti i bola koji su prisutni među porodicama žrtava.
Nakon izricanja presude, Miljana Kecmanović napustila je zgradu suda u pratnji jednog muškarca, dok su prisutni mediji i javnost pratili svaki njen korak. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i postavio pitanja o odgovornosti roditelja u situacijama kada njihova deca počine teške zločine.
Tragedija koja se dogodila u Beogradu nije samo šokirala lokalnu zajednicu, već je i izazvala nacionalnu debatu o mentalnom zdravlju mladih, oružju i sigurnosti u školama. Mnogi se pitaju kako je moguće da se ovakvi incidenti događaju i koje mere se mogu preduzeti da se spreče slične tragedije u budućnosti.
Uprkos presudama, bol porodica žrtava i dalje će trajati. Zajednica se suočava s posledicama ove tragedije, a pitanje odgovornosti i pravde ostaje otvoreno. Sudski postupak je samo jedna od faza u procesu izlečenja i pronalaženja pravde za nevine žrtve ovog stravičnog događaja.
