Da je ova godišnjica potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma veliki jubilej i od izuzetnog je značaja, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova BiH Alessandra Hollier. Takođe, podsetila je da je upravo taj sporazum omogućio krijumčarenje oružja i municije koje su se koristile u genocidu u Srebrenici.

Dejtonski sporazum, koji je potpisan 14. decembra 1995. godine od strane Hrvatske, Bosne i Hercegovine i SRJ, zvanično je okončao četvorogodišnji rat u Bosni i Hercegovini. Sporazum je potpisan u prisustvu međunarodnih posrednika, uključujući i američkog diplomatu Richarda Holbrookea.

Ovaj sporazum je podelio Bosnu i Hercegovinu na dva entiteta – Federaciju Bosne i Hercegovine, koji je bio pod kontrolom bosanskih Muslimana i Hrvata, i Republiku Srpsku, koji je bio pod kontrolom bosanskih Srba. Sporazum je uspostavio i Visoki predstavnik međunarodne zajednice, koji je imao ovlašćenja da se meša u unutrašnje poslove zemlje.

Dejtonski sporazum nije bio bez kontroverzi, a kritičari su ga optuživali da je ojačao etničke podele u zemlji i učvrstio nacionalističke politike.

Međutim, za većinu Bosanaca, ovaj sporazum je bio prekretnica koja je značila kraj rata i povratak miru. Danas, dvadeset osam godina kasnije, Bosna i Hercegovina je delimično integrisana u međunarodnu zajednicu, ima stalnu podršku Zapada, a mnogi građani izražavaju nadu da će zemlja konačno uspeti da reši svoje unutrašnje probleme.

Dejtonski sporazum je bio prekretnica u istoriji Bosne i Hercegovine, ali mnogi izazovi i dalje stoje pred ovom zemljom. Pre svega, politički sistemi utvrđeni Dejtonskim sporazumom nisu uspeli da reše mnoge unutrašnje probleme koje zemlja suočava – korupciju, nacionalizam, i etničke podele. Zemlja se i dalje bori sa političkim nestabilnostima, a mnogi građani se žale na manjak ekonomske perspektive.

U ovom kontekstu, neki analitičari i političari su izrazili mišljenje da je vreme da se Dejtonski sporazum revidira ili zameni novim političkim dogovorom koji bi omogućio modernizaciju i stabilnost zemlje.

Uprkos tim izazovima, ova godišnjica je prilika da se sećamo svih žrtava rata, ali i da se podsetimo da su mir i pomirenje izuzetno važni za budućnost Bosne i Hercegovine. Takođe, Dejtonski sporazum nas podseća na važnost saradnje međunarodne zajednice i lokalnih lidera u rešavanju unutrašnjih sukoba.

Uz to, ova godišnjica pokazuje da su Bosna i Hercegovina i region Balkana deo evropske istorije i da je stabilnost ovog područja važna za celu Evropu. U budućnosti, saradnja između međunarodne zajednice i lokalnih lidera će biti ključna za rešavanje ne samo unutrašnjih problema Bosne i Hercegovine, već i za promovisanje mira i stabilnosti u regionu.

Kao zaključak, godišnjica potpisivanja Dejtonskog sporazuma nas podseća da se moramo sećati žrtava rata, ali i raditi na stvaranju bolje budućnosti za Bosnu i Hercegovinu i region Balkana. Samo zajedničkim naporima međunarodne zajednice i lokalnih lidera možemo postići dugoročni mir i stabilnost.