Premijer Moldavije, Dorin Rečan, upozorio je na ozbiljnu bezbednosnu krizu koja pogađa zemlju nakon što je region Pridnjestrovlje, koji je proglasio nezavisnost, ostao bez snabdevanja ruskim gasom. Ovaj problem proizašao je iz prekida protoka ruskog gasa preko Ukrajine ka centralnoj i istočnoj Evropi, koji se desio na prvi dan nove godine, kada je istekao tranzitni ugovor između Rusije i Ukrajine. Kijev je odbio da obnovi sporazum s Moskvom, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Rečan je naglasio da će Moldavija pokušati da pokrije svoje energetske potrebe domaćim resursima i uvozom, ali je istakao da je region Pridnjestrovlje pretrpeo ozbiljne posledice usled gubitka ruskog gasa. Stanovnici ovog regiona su ostali bez tople vode i centralnog grejanja, a sve fabrike osim onih koje se bave proizvodnjom hrane su obustavile rad.
Premijer je ukazao na to da Rusija, podržavajući Pridnjestrovlje, zapravo ugrožava stabilnost Moldavije i pruža priliku proruskima da se vrate na vlast. On je izrazio zabrinutost da bi ova situacija mogla dovesti do naoružavanja moldavske teritorije protiv Ukrajine, s kojom Moldavija deli granicu dugu 1.200 kilometara.
Vadim Krasnoselski, predsednik Pridnjestrovlja, potvrdio je da su prekidi u snabdevanju električnom energijom neizbežni usled prekida snabdevanja gasom i povećanja potražnje za strujom. Prema njegovim rečima, opterećenje elektroenergetske mreže će se povećati, što će dovesti do čestih prekida napajanja. Krasnoselski je na svom Telegram kanalu napisao da region ima rezerve gasa koje će moći da pokriju potražnju samo na ograničen način – do 10 dana na severu i duplo duže na jugu.
Rusija, s druge strane, poriče da koristi gas kao sredstvo pritiska na Moldaviju i optužuje Kijev za neuspeh u obnovi sporazuma o tranzitu gasa. Pridnjestrovlje je proglasilo nezavisnost od Moldavije nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine i od tada uživa podršku Moskve. Ova regija se često opisuje kao zamrznuti konflikt, što predstavlja izazov za regionalnu stabilnost i bezbednost.
Moldavija se suočava s ozbiljnim izazovima, uključujući i ekonomske i energetske krize, koje su dodatno pogoršane geopolitičkim tenzijama. Rečan je istakao da su posledice gubitka ruskog gasa ne samo ekonomske, već i političke, jer destabilizacija regiona može imati dalekosežne posledice po čitavu Moldaviju.
U ovoj situaciji, Moldavija se oslanja na sopstvene kapacitete i potencijalne izvoznike iz drugih zemalja kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe. Pitanje energetske bezbednosti postaje ključno, posebno u svetlu trenutnih tenzija između Rusije i Ukrajine, koje direktno utiču na energetske tokove u tom delu Evrope.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica prati situaciju u Moldaviji i Pridnjestrovlju, s naglaskom na potrebu za mirnim rešavanjem konflikata i stabilizacijom regiona. Ove tenzije su podstaknule i diskusije o potrebi za većim angažmanom Zapada u ovom delu Evrope, kako bi se osiguralo da se ne ponove slične krize u budućnosti.
U zaključku, trenutna situacija u Moldaviji i Pridnjestrovlju predstavlja ozbiljan test za vladu u Kišinjevu, ali i za međunarodnu zajednicu koja se suočava s izazovima energetske bezbednosti u kontekstu geopolitičkih previranja. Moldavija će morati da pronađe održiva rešenja kako bi se suočila s ovim krizama i obezbedila stabilnost za svoje građane.
