Predsednik Vlade Republike Hrvatske, Andrej Plenković, prisustvovao je svečanom obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane u akciji „Oluja“. Ceremonija je održana u Kninu, simboličnom gradu koji je bio epicentar ove vojne akcije kojom je hrvatska vojska oslobodila velik deo hrvatskog teritorija od srpskih pobunjenika tokom 1995. godine.
Uprkos lošem vremenu, na prostoru Kninske tvrđave okupilo se veliki broj građana, veteran i političkih zvaničnika kako bi odali poštu žrtvama i prošli kroz program sećanja. Ceremoniji su prisustvovali i predstavnici srpske manjine u Hrvatskoj, što je bio važan korak u procesu pomirenja i izgradnje boljih međuetničkih odnosa u zemlji.
Predsednik Vlade, Andrej Plenković, u svom obraćanju istakao je značaj „Oluje“ kao ključnog događaja u modernoj hrvatskoj istoriji te je istakao da je to bila oslobodilačka akcija koja je omogućila povratak hrvatske državne suverenosti na celokupnom teritoriju zemlje. Takođe je naglasio važnost sećanja na sve stradale i prognane i potrebu da se istorijske činjenice o ovom događaju pravilno tumače i prenose na mlade generacije.
U sklopu ceremonije, održana je i procesija sećanja koja je krenula od crkve Sv. Ivana do spomenika „Oluja 95“ gde su položeni venci i upaljene sveće u čast žrtvama. Takođe je održana i svečana akademija u kojoj su se prisutnima obratili i drugi zvaničnici, poput hrvatskog predsednika, Zorana Milanovića, i predstavnika ratnih veterana.
Ovogodišnje obeležavanje Dana sećanja na „Oluju“ bilo je posebno emotivno, s obzirom na to da se navršava 26 godina od te vojne akcije koja je imala veliki uticaj na hrvatsko društvo i političku scenu. Mnogi građani i veterani su se prisetili svojih ratnih iskustava i patnji koje su pretrpeli tokom tog perioda, ali su takođe izrazili ponos zbog postignutih ciljeva i oslobađanja okupiranog teritorija.
Ipak, i pored svečanosti i emotivnih trenutaka, obeležavanje Dana sećanja na „Oluju“ nije prošlo bez kontroverzi. Naime, deo srpske zajednice i neki politički aktivisti i dalje smatraju da su srpski civili bili izloženi zločinima i progonima tokom ove vojne operacije, te traže pravdu i odgovornost za te zločine. Takođe, postavlja se pitanje kako će se Hrvatska nositi sa svojom ratnom prošlošću i kako će se odnositi prema pomirenju i dijalogu sa srpskom zajednicom u zemlji.
Uprkos ovim kontroverzama, obeležavanje Dana sećanja na „Oluju“ predstavlja važan momenat u kolektivnom sećanju hrvatskog naroda i priliku za suočavanje sa prošlošću i izgradnju bolje budućnosti. Kroz ovakve ceremonije i događaje, građani imaju priliku da pokažu poštovanje prema žrtvama rata i da se zajedno sa političkim liderima i veteranima prisete važnih događaja iz nedavne istorije zemlje.
U tom smislu, obeležavanje Dana sećanja na „Oluju“ nije samo puki spomenik prošlosti, već i prilika za podsećanje na važne vrednosti kao što su sloboda, demokratija i pomirenje među narodima. Nadamo se da će ovakvi događaji doprineti izgradnji boljeg društva i boljih odnosa među građanima Hrvatske, bez obzira na njihovo etničko ili političko opredeljenje.
