Svetska privreda je u 2024. godini suočena sa sporim ekonomskim rastom, koji je obeležen sve većim geopolitickim podelama. Ova situacija je stvorila nestabilno okruženje za globalne finansijske tržište. U ovom kontekstu, zapažen je izuzetan skok vrednosti zlata i bitkoina, dok su cene nafte zabeležile pad. Ovi trendovi ukazuju na promene u investicionim strategijama i preferencijama investitora usled sve neizvesnije ekonomske budućnosti.

Jedan od ključnih faktora koji bi mogao dodatno uticati na globalnu ekonomiju je pobeda Donalda Trampa na izborima u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova pobeda može doneti povratak protekcionističkih mera i trgovinskog rata sa Kinom, što bi imalo značajne posledice po međunarodne trgovinske tokove. U tom smislu, analitičari upozoravaju na moguće tenzije koje bi mogle dodatno da destabilizuju već krhki globalni ekonomski sistem.

Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), globalni ekonomski rast će se smanjiti sa 3,3% u 2023. na 3,2% u 2024. i 2025. godini. Ove brojke ukazuju na nastavak usporavanja rasta, što je zabrinjavajuće s obzirom na to da su pre pandemije virusa korona globalni ekonomski pokazatelji bili znatno bolji. MMF predviđa da će u narednih pet godina globalni rast iznositi oko 3,1%, što se može smatrati osrednjim učinkom u poređenju sa prethodnim decenijama.

Osim političkih i ekonomskih faktora, promene na tržištu energenata takođe igraju ključnu ulogu u oblikovanju globalne ekonomije. Pad cena nafte može se povezati sa smanjenom potražnjom u nekim delovima sveta, kao i sa povećanom proizvodnjom u zemljama koje su tradicionalno veliki proizvođači nafte. Ova situacija može uticati na ekonomije zemalja zavisnih od prihoda od nafte, kao i na globalne energetske politike.

U svetlu ovih dešavanja, investitori su sve više skrenuli pažnju na alternativne investicije kao što su zlato i bitkoin. Zlato, kao tradicionalno utočište za ulaganja u vremenima ekonomske nesigurnosti, beleži značajan porast vrednosti, dok je bitkoin dobio na popularnosti kao kriptovaluta koja može da ponudi diversifikaciju portfolija. Ova dva sredstva su često viđena kao zaštita protiv inflacije i devalvacije fiat valuta, što dodatno podstiče potražnju.

U međuvremenu, globalna trgovina i dalje se suočava sa izazovima koji su posledica pandemije. Lančana proizvodnja i snabdevanje su i dalje pod pritiskom, a mnoge zemlje suočavaju se sa teškoćama u vraćanju na nivoe proizvodnje pre krize. Ove poteškoće su dodatno pojačane geopolitičkim tenzijama, što stvara neizvesnost za preduzeća i investitore širom sveta.

S obzirom na ovakve okolnosti, ekonomisti i analitičari pozivaju na pažljivo praćenje globalnih trendova i prilagođavanje strategija kako bi se umanjili potencijalni rizici. Takođe, naglašavaju značaj međunarodne saradnje i dijaloga kako bi se prevazišle trenutne tenzije i stvorili uslovi za stabilniji rast.

U zaključku, 2024. godina obećava da će biti izazovna za svetsku ekonomiju, s obzirom na sve veće geopoliticke podele i sporo ekonomsko ozdravljenje. U ovakvom okruženju, investitori će morati da budu fleksibilni i prilagodljivi kako bi se nosili sa promenama koje dolaze, uzimajući u obzir kako političke, tako i ekonomske faktore koji će oblikovati budućnost globalne privrede.