Angela Merkel, jedna od najuticajnijih političkih figura savremene Evrope, objavila je svoju autobiografiju „Sloboda“ koja pruža dubok uvid u njenu 16-godišnju kancelarsku karijeru i političke odluke koje su oblikovale sudbinu Evrope. U ovom delu, Merkel detaljno analizira ključne trenutke svog vođenja Nemačke, od politike prema Rusiji, proširenja NATO-a, do migrantske krize i stabilizacije Zapadnog Balkana.

Jedan od najkontroverznijih delova memoara posvećen je samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine, gde se Angela Merkel odlučno usprotivila brzom prijemu Ukrajine i Gruzije u Alijansu. Njen stav je bio utemeljen na strateškim i bezbednosnim razlozima, kao i na proceni političkog raspoloženja u Ukrajini. Kritičari su kasnije ovu odluku označili kao pogrešnu, tvrdeći da je ona ohrabrila Vladimira Putina da izvrši aneksiju Krima i agresiju na Ukrajinu.

Merkelina vizija stabilne Evrope uvek je uključivala Zapadni Balkan kao ključni region. U memoarima posvećuje značajan prostor ovom delu Evrope, osvrćući se na izazove s kojima su se suočavale zemlje regiona na putu ka evropskim integracijama, kao i na inicijative koje je pokrenula da bi se podstakla saradnja i stabilnost.

Merkel se suočila s jednim od najvećih izazova svoje karijere tokom migrantske krize 2015. godine. Njena odluka da otvori nemačke granice za stotine hiljada izbeglica izazvala je podeljene reakcije, ali je ostala čvrsta u svom stavu da je to bio ispravan potez. U memoarima brani dogovor postignut s Turskom 2016. godine, ističući da je taj dogovor sprečio stradanje hiljada ljudi u Egejskom moru.

Angela Merkel je naglasila važnost očuvanja mira na Balkanu, posebno u svetlu napetosti zbog Kosova, ali i unutar Bosne i Hercegovine. Kako bi podstakla saradnju i pripremila region za članstvo u EU, inicirala je Berlinski proces, koji je pokrenuo infrastrukturne projekte, ekonomsko povezivanje i programe za mlade, poput Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO).

Jedan od važnih trenutaka koje pominje jeste NATO intervencija u SR Jugoslaviji 1999. godine. Merkel opisuje kako je Vladimir Putin na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 2007. godine kritikovao ovu intervenciju, ističući da NATO ne može da zameni Ujedinjene nacije. Merkel je, s druge strane, opisala ovu akciju kao odgovor na brutalne mere Slobodana Miloševića protiv albanskog stanovništva na Kosovu.

Merkel se u svojim memoarima osvrće na svoje odnose s liderima poput Vladimira Putina, Donalda Trampa i Baraka Obame. Dok je s Obamom izgradila blisko partnerstvo, njen odnos s Trampom bio je obeležen tenzijama, a s Putinom – suzdržanom pragmatičnošću.

Autobiografija Angele Merkel, „Sloboda“, pruža dubok uvid u političku karijeru jedne od najuticajnijih lidera savremenog sveta. Merkelina hrabra politička odlučnost, posebno u kontekstu proširenja NATO-a, migrantske krize i stabilizacije Zapadnog Balkana, ostavila je dubok trag na evropskoj političkoj sceni. Kroz svoje memoare, Merkel daje duboke analize ključnih političkih pitanja i odluka koje su oblikovale Evropu u proteklih 16 godina.