Turska policija je danas sprovela hapšenja 11 osoba zbog podrške jednodnevnom bojkotu kupovine, koji je organizovan u okviru protesta protiv zatvaranja gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua. On je glavni rival predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na nadolazećim izborima. Ovu informaciju su preneli turski državni mediji.

Tužilaštvo u Istanbulu je izdalo naloge za hapšenje 16 osumnjičenih u okviru istrage koja se bavi „mržnjom i diskriminacijom“ i „podsticanjem mržnje i neprijateljstva“ u javnosti, kako je izvestila novinska agencija Anadolija, a prenela agencija AP. Među uhapšenima se nalazi i poznati glumac Džem Jigit Uzumoglu, poznat po svom nastupu u dokumentarnom serijalu „Uspon imperije: Otomansko carstvo“ na Netflixu, što je saopštio sindikat glumaca.

Osumnjičeni su zadržani zbog svojih objava na društvenim mrežama u kojima su pozivali na bojkot, sugerišući ljudima da ne troše novac u sredu, a preduzećima da zatvore svoja vrata u znak solidarnosti. Ovaj bojkot je deo šireg protesta koji je započeo nakon zatvaranja Imamoglua, koji je optužen za korupciju, ali mnogi kritičari smatraju da su ove optužbe politički motivisane.

Vlada Turske insistira na tome da je pravosuđe nezavisno i da nema političkog uplitanja u njegove odluke. Međutim, mnogi građani i opozicija sumnjaju u ovu tvrdnju, ukazujući na to da su brojni slučajevi protiv opozicionih lidera i aktivista vođeni iz političkih razloga.

Protesti su se intenzivirali tokom prošlog meseca, a okupljanje stotina hiljada ljudi u Istanbulu tokom vikenda pokazalo je duboku frustraciju građana prema trenutnoj vlasti. U govoru pred prisutnima, lider opozicione partije CHP, Ozel, kritikovao je grupu Doguš, koja je poznata po svojim vezama sa Erdoganom i vlasništvu nad provladinim medijima. Ozel je rekao: „Grupa Doguš biće zakopana pod zemljom jer se plaši ovog skupa“, što je izazvalo aplauz okupljenih.

Grupa Doguš, koja nadgleda veliki broj građevinskih kompanija, provladinih medija, energetskih kompanija i nekretnina, takođe je povezana sa distributerima Volkswagen automobila u Turskoj. Njihova kontrola nad medijima omogućava im da oblikuju javno mnjenje, često minimizirajući ili izbegavajući izveštavanje o protestima i njihovim uzrocima.

Pored toga, Ozel je pozvao turske kompanije da prestanu da se oglašavaju na provladinim medijskim kanalima koji su iznosili ograničene vesti o protestima, često predstavljajući demonstracije kao „pokret nasilja“. Ovaj apel je deo šire strategije opozicije da se suprotstavi dominaciji vladajuće stranke u medijskom prostoru i da pruži podršku ljudima koji se bore za pravdu i demokratiju.

Protests i hapšenja koja su usledila ukazuju na sve veće tenzije u Turskoj, gde se sloboda govora i okupljanja suočavaju sa ozbiljnim izazovima. U svetlu ovih događaja, mnogi analitičari i aktivisti izražavaju zabrinutost zbog budućnosti demokratije u Turskoj, dok se približavaju izbori koji će dodatno testirati političku stabilnost zemlje.

Ovo hapšenje i reakcije na proteste nisu samo lokalni fenomen, već su deo šireg trenda u regionu, gde se mnoge vlade suočavaju sa sličnim izazovima u vezi sa opozicijom i slobodom medija. U ovom kontekstu, situacija u Turskoj ostaje pod budnim okom međunarodnih posmatrača, dok se građani bore za svoje pravo na izražavanje i političku participaciju.