Čuveni reditelj Martin Skorseze retko doživljava potpuni neuspeh. Ipak, čak ni njegovo ime i reputacija nisu garancija uspeha, posebno kada se upusti u televizijske projekte. Jedan od takvih projekata koji mu je ostavio gorak ukus bila je ambiciozna HBO-ova serija „Vinil“, koja je ukinuta 2016. godine nakon samo jedne sezone.

Serija „Vinil“ bila je zajednički projekat Skorsezea, Riča Koena, Terensa Vintera i Mika Džegera, frontmena grupe Rolingstonsi. Radnja je smeštena u sedamdesete godine prošlog veka, a kroz lik Ričija Finestra, muzičkog producenta koji pokušava da spase svoju diskografsku kuću, serija je prikazivala eksplozivnu njujoršku muzičku scenu gde su se mešali rok, pank, disko i droga. U glavnoj ulozi briljirao je Bobi Kanavale, dok su se u sporednim pojavili Olivija Vajld, Rej Romano i Džuno Templ.

Skorseze je režirao pilot epizodu, učestvovao u pisanju scenarija i bio jedan od izvršnih producenata. Uprkos ogromnom budžetu od 100 miliona dolara za svega osam epizoda i početnom interesovanju publike, serija nije uspela da zadrži stabilnu gledanost. HBO je isprva najavio drugu sezonu, ali je dve godine kasnije povukao odluku i otkazao projekat, što je Skorsezea i te kako razočaralo.

„Za mene je to na kraju bilo tragično jer smo se trudili godinu dana. Režirao sam pilot. Pokušavali smo da se dogovorimo sa HBO-om, ali nismo uspeli da spojimo sve kreativne elemente. Shvatio sam da bih, da bi to sve funkcionisalo, morao da režiram svaku epizodu i budem prisutan tri do četiri godine,“ priznao je slavni reditelj u razgovoru za The Hollywood Reporter. Ovaj nivo posvećenosti nije mala stvar, čak ni za reditelja s tolikim iskustvom.

Iako mnogi veruju da bi serija možda postigla veći uspeh da je Skorseze režirao sve epizode, teško je zamisliti da bi trajno napustio filmsku režiju zarad televizije. Njegovi filmovi su postali sinonim za kvalitet i umetnički izraz, pa bi posvećenost televizijskoj seriji mogla da ugrozi njegov status u filmskoj industriji.

Pored Skorsezea, serija je okupljala i druge talentovane pojedince, ali nijedna od njih nije mogla da spasi projekat. Gledanost je postepeno opadala, a kritike koje je serija dobijala bile su pomešane. Dok su neki hvalili ambicioznost i kreativnost, drugi su smatrali da su priče plitke i da ne uspevaju da zadrže pažnju publike.

Jedan od ključnih problema sa serijom „Vinil“ bio je njen ton i stil. Serija je pokušavala da uhvati duh vremena i energije muzičke scene, ali je često delovala previše razbarušeno i rastrgano. Njeni likovi su bili zanimljivi, ali su često bili nedovoljno razvijeni, što je dovelo do frustracije gledalaca.

Uprkos svim izazovima, „Vinil“ je ostavio trajan utisak na mnoge obožavaoce muzike i filmske umetnosti. Njena ambicija i pokušaj da se prikaže složeni svet muzike sedamdesetih godina ostaju značajan deo Skorsezevog opusa, čak i ako je serija na kraju doživela neuspeh. Ovaj projekt je pokazao koliko je teško stvoriti uspešnu seriju koja može da zadovolji visoke standarde kritike i publike.

Na kraju, „Vinil“ ostaje podsetnik da ni najtalentovaniji reditelji nisu imuni na neuspeh u svetu televizije. U industriji gde su trendovi i ukusi publike u stalnoj promeni, čak i legende poput Skorsezea mogu naići na izazove koji su izvan njihove kontrole. Ipak, njegova sposobnost da se vrati na filmsku scenu i nastavi sa stvaranjem izvanrednih dela pokazuje njegovu otpornost i strast prema umetnosti.