Nina Kobiljski, majka Eme Kobiljski, devojčice koja je ubijena u školi „Ribnikar“ pokušavajući da spreči monstruma Kostu Kecmanovića, tvrdi da roditelji devetoro ubijene dece i porodica ubijenog školskog čuvara, kao i celo društvo, trpe ogromnu štetu od postupaka advokata koji brane Miljanu i Vladimira Kecmanovića, majku i oca ubice.

Nina Kobiljski ističe da su reči advokata nekako podnošljive u sudnici, ali van nje predstavljaju teret koji je poguban za celokupno društvo. Ona smatra da branjenje zla postaje pogubno kada se advokati obraćaju društvu i pokušavaju da promene moralne i porodične vrednosti kroz lažne izjave.

Kroz citiranje izjava advokata sa suđenja, Nina Kobiljski ističe da roditelji ubice nisu lečili dete, već su ga podsticali na ponašanje koje je dovelo do masakra. Ona postavlja pitanja o odgovornosti roditelja u vaspitanju deteta i ističe da je šteta koja se nanosi društvu nepovratna.

Nina Kobiljski takođe citira izjave Koste Kecmanovića na suđenju i ističe da je dete tek na psihijatrijskoj klinici shvatilo neke stvari koje je trebalo da zna ranije. Ona izražava žaljenje što Kosta nije lečen i što mu roditelji nisu pružili adekvatnu pomoć.

Na kraju, Nina Kobiljski poručuje optuženim roditeljima Koste Kecmanovića da se sramno brane i da pokušavaju da opravdaju tragediju nezapamćenih razmera. Ona ističe da njihovo nečinjenje i loše postupke direktno doprinose tragičnim posledicama koje su usledile.

Ova tužna priča o tragediji u školi „Ribnikar“ i posledicama koje je ostavila na porodice žrtava i celo društvo, pokazuje važnost odgovornosti roditelja u vaspitanju dece i potrebu za adekvatnom podrškom i lečenjem u slučajevima mentalnih problema. Nasilje ne sme biti tolerisano, a odgovorni za takve zločine moraju biti adekvatno kažnjeni.