Mađarska obaveštajna služba, poznata kao IH, špijunirala je zvaničnike Evropske unije tokom njihovih poseta Budimpešti. Ovo otkriće dolazi iz zajedničkog izveštaja belgijskog lista De Tijd i mađarske nevladine organizacije Direkt36, koji je objavljen danas. Izveštaj navodi da su agenti obaveštajne službe pretraživali hotelske sobe evropskih zvaničnika i preuzimali informacije sa njihovih laptopova. Ova praksa špijuniranja traje nekoliko godina, a posebno je intenzivirana u poslednjim mesecima, s obzirom na to da Mađarska predsedava Savetom EU od jula do kraja tekuće godine.
Izveštaj dalje sugeriše da je IH prikupljala informacije ne samo od zvaničnika EU, već i od mađarskih građana koji rade u evropskim institucijama. Prema navodima, obaveštajna agencija je koristila različite metode, uključujući pritisak na te građane da sarađuju ili ih je špijunirala bez njihovog znanja. Ove aktivnosti su postale posebno aktivne zbog povećanog broja poseta evropskih zvaničnika Mađarskoj, što je rezultiralo dodatnim istražnim radnjama.
Izveštaj se posebno fokusira na špijuniranje istražitelja iz Kancelarije EU za borbu protiv prevara (OLAF) u periodu od 2015. do 2017. godine. OLAF je istraživao moguću zloupotrebu sredstava iz fondova EU i slao svoje službenike u Mađarsku u četiri navrata. Tokom tih poseta, mađarski obaveštajci su navodno snimali telefonske pozive istražitelja i pratili njihove privatne sastanke. Izvori iz De Tijd-a tvrde da su skoro sve delegacije EU koje su dolazile u Mađarsku bile pod prismotrom.
Ovaj skandal predstavlja ozbiljan izazov za Mađarsku, koja se već suočava sa kritikama iz Brisela zbog svojih unutrašnjih politika i stanja vladavine prava. Evropska unija je u više navrata izrazila zabrinutost zbog načina na koji Mađarska upravlja svojim institucijama i poštuje evropske vrednosti. Špijuniranje zvaničnika EU dodatno otežava odnose između Mađarske i Brisela, a može imati i ozbiljne posledice po budući pristup Mađarske EU fondovima.
S obzirom na to da Mađarska predsedava Savetom EU, ovaj incident može dovesti do dodatnog pritiska na vladu premijera Viktora Orbána. Evropski zvaničnici su sve više zabrinuti zbog mogućih zloupotreba vlasti i nedostatka transparentnosti u Mađarskoj. Špijuniranje može biti viđeno kao pokušaj da se potkopa rad evropskih institucija i da se oslabiti njihova sposobnost da nadgledaju i istražuju nepravilnosti unutar članica.
U svetlu ovih otkrića, evropski lideri mogu biti prinuđeni da preispitaju ne samo svoje odnose sa Mađarskom, već i njenu sposobnost da ostane deo evropskog projekta. Očekuje se da će se ovaj slučaj pratiti na najvišim nivoima EU, a može dovesti i do ozbiljnih sankcija ili prekida finansijske pomoći Mađarskoj.
Mađarska vlada još uvek nije dala zvaničan odgovor na ove tvrdnje, ali se očekuje da će se oglasiti u narednim danima. Ovaj incident može značajno uticati na političku klimu unutar Mađarske, kao i na njene odnose sa susednim državama i EU u celini.
U svetlu ovih događaja, važno je razumeti kako ovakva praksa špijuniranja može uticati na poverenje između članica EU. Ovaj slučaj može biti samo vrh ledenog brijega u širem kontekstu nedavnih tenzija unutar Unije i može dovesti do daljih poziva za reformu načina na koji se članice međusobno nadgledaju i osiguravaju transparentnost unutar svojih vlada.
