Alen Nuri, jedan od najintrigantnijih stranih glumaca u jugoslovenskoj kinematografiji, ostavio je dubok trag svojim radom. Njegova karijera počela je u Francuskoj kada je imao samo 18 godina, a kasnije je nastavio da glumi u Italiji, Nemačkoj i Americi. Nuri se posebno pamti po enigmatičnoj ulozi „stranog nudiste“ u filmu „Lepota poroka“ Živka Nikolića, kao i po brojnim drugim ostvarenjima poput „Vrhovi Zelengore“, „Opasni trag“, „Iskušavanje đavola“ i seriji „Bolji život“.
Nuri je u jednom intervjuu podelio svoja sećanja na značajne umetničke prekretnice, uključujući trenutak kada je odlučio da se povuče na odmor na obalu Jadrana, gde je upoznao Sergeja Bondarčuka. Ovaj susret bio je presudan za njegovo dalјe delovanje u filmskoj industriji, jer su mu postavili pitanje koje će mu otvoriti vrata jugoslovenske kinematografije. Njegova prva saradnja bila je sa Zdravkom Velimirovićem, a sudbina mu je donela i rad sa legendarnim Batom Živojinovićem.
Nuri se seća da je film „Lepota poroka“ bio provokativan i skandalozan za to vreme, što ga je nagnalo da preispita svoje izbore u karijeri. Odlučio je da uzme odmor i otputuje u Jugoslaviju, zemlju koju do tada nije poznavao. Na pustoj plaži, nekoliko kilometara od Budve, sudbina mu je ponovo pokucala na vrata kada su mu prišli Sergej Bondarčuk i njegova supruga, nudeći mu priliku da se bavi filmom. Tako je prvi put ušao u jugoslovensku kinematografiju i upoznao Zdravka Velimirovića, kao i Džozefinu Čaplin.
Nuri se setio da je prvi put upoznao reditelja Živka Nikolića 1983. godine, zahvaljujući producentu Nikoli Popoviću. On je bio pod okriljem velikog producenta Milana Žmukića, koji je sa uspehom predstavio film „Ko to tamo peva“ na festivalu u Kanu. Oduševljen onim što je video i doživeo, Nuri je pristao da bude deo nove filmske avanture i preuzeo enigmatičnu ulogu u filmu „Lepota poroka“.
Nuri je oženio Srpkinju i prešao u pravoslavlje, a kum na njihovom venčanju bio je poznati pisac Danilo Kiš. Njihovo prijateljstvo započelo je u Parizu početkom osamdesetih, kada je Kiš radio na romanu „Enciklopedija mrtvih“. Nuri je tada imao restoran u kvartu Les Halles, gde je često ugostio Kiša i njegove prijatelje. Njihovo prijateljstvo je bilo duboko, a Nuri je bio fasciniran Kiševom kulturom i inteligencijom.
Nažalost, sudbina nije bila blagonaklona prema Nuriu kada je rat prekinuo snimanje njegovog poslednjeg filma u Sarajevu 1990. godine. Ratni sukobi primorali su ga da se vrati u Francusku, gde se povukao iz filmskog sveta i posvetio podršci nezaposlenima kroz obuke u oblasti kulture. Nuri se iznenada pojavio u Beogradu prošle godine, prateći nastup svoje ćerke balerine Eloiz Burdon, što ukazuje na to da ga publika nije zaboravila.
Iako su uslovi za film postali teži, Nuri se raduje novim talentima koji se pojavljuju na Balkanu, poput Srdana Golubovića i Ivana Marinovića. Njegova trajna povezanost sa ovim prostorima i ljubav prema umetnosti ostaju evidentne, a Nuri često prati razvoj kinematografije na Balkanu. Njegova karijera, obeležena brojnim uspesima i ličnim prekretnicama, predstavlja inspiraciju za mnoge mlade umetnike koji teže sličnim ostvarenjima.
Nuri je svoj put započeo kao mladić u Francuskoj i proširio svoj rad na međunarodnoj sceni, donoseći jedinstveni stil i perspektivu u svaku ulogu koju je igrao. Njegova sposobnost da se prilagodi različitim kulturnim kontekstima i njegovu strast prema umetnosti, čine ga jednim od najomiljenijih i najcenjenijih glumaca koji su ostavili dubok trag u jugoslovenskoj kinematografiji.
