Jovan i Vukan Vuletić, najmlađe žrtve masovnog ubice Aca Martinovića (45), izgubili su živote 1. januara 2025. godine u večernjim satima na Cetinju. Dečaci su sahranjeni na Novom groblju u Cetinju zajedno sa svojim stricem Mirkom Vuletićem, koji je takođe bio među žrtvama ovog stravičnog zločina.

Četiri dana nakon masakra, crnogorske novine su preplavljene čituljama. Rodbina, prijatelji, kumovi i komšije opraštaju se od svojih najmilijih, čiji su životi brutalno prekinuti zbog bezumlja Aca Martinovića. Ovaj događaj je ostavio dubok trag na zajednicu, koja se još uvek bori sa užasom koji je zadesio Cetinje.

Mirko Vuletić, vlasnik kafane „Velestovo“, u kojoj je Martinović započeo svoj krvavi pir, bio je među prvima koji su stradali. Njegov kum Neno Mijanović oprostio se od njega u čitulji objavljenoj u listu „Pobjeda“. U emotivnom pismu, Neno je ukazao na to kako su se mnogi na Cetinju plašili da govore o Martinoviću, nazivajući ga „monstrumom“. Njegove reči odražavaju duboku bol i šok koji je zločin izazvao među građanima Cetinja.

„Kume, pričasmo li o zlikovcu? Kume, rekoh li ti za monstruma? Kume, ugrabi te zlikovac i ugrabi tvoje najmilije. Ubila te kume Ološ. Ubi Đecu. Jedan iskopanik. Plovi, kume sa tvojim Jocom i Vukanom. Drži ih čvrsto,“ pisao je Neno, izražavajući gubitak i tugu zbog stradanja svog kuma i njegove porodice.

Od strica ubijenih dečaka oprostile su se brojne komšije i prijatelji, ističući njegovo poštenje i dobrotu. Svi su se složili da je Mirko bio čovek časti, a njegov gubitak je duboko potresao zajednicu. U čituljama se često ponavljala tema njegovog karaktera, što dodatno ukazuje na to koliko je bio cenjen među ljudima koji su ga poznavali.

Aco Martinović, poreklom iz Cetinja, započeo je svoj masakr 1. januara 2025. godine u kafani „Velestovo“, gde je ubio četvoro ljudi. Nakon toga, njegov krvavi pohod nastavio se u naselju Bajice, gde je ubio još četvoro, a potom i u Humcima, gde su stradala dva dečaka. Martinović je, nakon što je ubio svoja poslednja dva meta u Donjem kraju, pokušao da pobegne, ali se suočio sa policijom. Kada je bio okružen, pucao je sebi u glavu i preminuo na putu do bolnice, ostavljajući za sobom haos i bol.

Među žrtvama ovog strašnog zločina su bili i Jovan (14) i Vukan (9) Vuletić, kao i njihov stric Mirko. Pored njih, identifikovani su i Radomir Marković (70), Jošo Otašević (55), Branislav Mudreša (60), Dragana Drašković (53) i Zorica Vuletić, rođena sestra Aca Martinovića. Ovaj masakr je šokirao celu zemlju i ostavio mnoge ljude u potrazi za odgovorima o tome kako je došlo do ovakvog zločina.

S obzirom na to da su se mnogi od ovih ljudi poznavali i bili deo iste zajednice, duboka tuga i osećaj bespomoćnosti preplavili su Cetinje. Porodice žrtava se suočavaju s teškoćama dok pokušavaju da pronađu način da nastave sa životom nakon ovakvog gubitka. Ovaj incident je postavio pitanja o bezbednosti, mentalnom zdravlju i potrebama za prevencijom sličnih tragedija u budućnosti.

Cetinje, poznato po svojoj kulturnoj i istorijskoj važnosti, sada se suočava s teškim teretom bola i tuge. Građani se okupljaju kako bi pružili podršku jedni drugima, a mnogi se nadaju da će zajednica pronaći način da se izleči i ponovo izgradi svoj život nakon ovog užasnog događaja.