Ujutru, 25. decembra, ruska krstareća raketa ušla je u Ukrajinu koristeći vazdušni prostor Rumunije i Moldavije, kao deo masovnog napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine. Ovu informaciju potvrdio je ukrajinski kanal za praćenje vazdušnog prostora, Monitor. Ovaj incident je izazvao zabrinutost jer se radi o kršenju vazdušnog prostora NATO-a, što do sada nije bilo uobičajeno bez odgovarajućih reakcija.

Prema izveštaju, raketa je preletela oko 140 kilometara kroz vazdušni prostor Moldavije i Rumunije pre nego što je stigla do svog konačnog odredišta, ukrajinske oblasti Černivci. Projektil je navodno lansiran iz područja Jampil u Vinickoj oblasti i prošao je kroz rumunski okrug Botošani, blizu Darabanija. Ministarstvo odbrane Rumunije i kontingent NATO-a u Rumuniji još nisu komentarisali ovaj incident, a ostaje nejasno da li su sistemi protivvazdušne odbrane Rumunije i NATO-a otkrili raketu kada je prešla rumunsku granicu.

Ovo nije prvi put da rusko vazdušno oružje narušava rumunski vazdušni prostor. U februaru 2023. godine, izveštaji su ukazivali na sličan incident kada je ruska raketa preletela granicu Rumunije tokom napada na Ukrajinu. Međutim, rumunski zvaničnici su tada negirali te tvrdnje. U dodatnim izveštajima, Rumunija je takođe zabeležila više slučajeva ruskih dronova tipa Šahed na svojoj teritoriji, koji su se srušili u septembru i oktobru, a rumunska ministarka spoljnih poslova, Luminika Odobesku, potvrdila je pronalazak fragmenata drona nakon ruskih napada na region Odese u julu.

U međuvremenu, u Ukrajini, najmanje tri osobe su ranjene u velikom ruskom raketnom napadu na Harkov, na severoistoku zemlje. Gradonačelnik Harkova, Igor Terehov, potvrdio je napad, dok su ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile da je Harkov napadnut balističkim raketama. Localni guverner, Oleg Sinegubov, rekao je da su u napadu oštećene civilne i nestambene infrastrukture.

Ministar energetike Ukrajine, German Galuščenko, izjavio je da Rusija „masovno napada energetski sektor“, što je dovelo do ograničenja u snabdevanju električnom energijom. Od proleća, Rusija je intenzivirala napade na ukrajinski energetski sektor, oštetivši skoro polovinu proizvodnih kapaciteta zemlje i često uzrokujući višesatne nestanke struje širom Ukrajine.

Ovi događaji ukazuju na sve veću napetost u regionu, s obzirom na to da se ruski napadi na Ukrajinu nastavljaju, dok se NATO suočava sa izazovima u vezi sa zaštitom svojih članica. Strah od eskalacije sukoba između Rusije i NATO-a dovodi do opreznosti Alijanse u vezi sa reagovanjem na pretnje iz ruskog vazdušnog prostora.

Situacija je dodatno komplikovana činjenicom da NATO i Rumunija, kao članice Alijanse, moraju balansirati između zaštite svoje teritorije i izbegavanja sukoba s Rusijom. Ova situacija stvara nesigurnost u regionu, a međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja.

U svetlu ovih napada, postavlja se pitanje o efikasnosti sistema protivvazdušne odbrane Rumunije i NATO-a, kao i o načinima na koje bi se mogli unaprediti kako bi se zaštitili od mogućih budućih incidenata. Takođe, važnost međunarodne saradnje u oblasti bezbednosti postaje sve očiglednija, s obzirom na trenutne izazove s kojima se suočavaju evropske zemlje.

Ukrajina se suočava s teškim vremenima, ali nastavlja da se bori protiv agresije i traži podršku međunarodne zajednice. U ovom trenutku, njihov fokus ostaje na jačanju odbrane i obezbeđivanju energetske sigurnosti, dok se suočavaju s kontinuiranim pretnjama iz Rusije.