Danska je prva zemlja koja je odlučila uvesti porez na emisije ugljen-dioksida u poljoprivredi, posebno ciljajući na emisije metana proizvedene od strane krava, svinja i ovaca. Ova radikalna mera trebala bi se primenjivati od 2030. godine i očekuje se da će biti odobrena u danskom parlamentu. Ova odluka je izazvala burne reakcije među farmerima, koji vide ovaj porez kao dodatni teret na njihovu proizvodnju i opstanak.

Stočarstvo ima značajan uticaj na klimatske promene, proizvodeći oko trećine emisija gasova staklene bašte. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu navodi da je stočarstvo odgovorno za oko 12 odsto globalnih emisija gasova u 2015. godini. Metan proizveden od strane krava i drugih životinja je posebno štetan, kao snažan gas koji zagreva planetu.

Osim Danske, i Evropska komisija razmatra mogućnost uspostavljanja sistema za trgovinu poljoprivrednim emisijama širom EU, što bi značilo da farmeri i vlasnici zemljišta direktno plaćaju za svoje emisije. Srbija, kao zemlja koja teži evropskim integracijama, verovatno će se suočiti sa sličnim zahtevima u budućnosti.

Odluka Danske dolazi nakon što su farmeri širom Evrope protestovali protiv stroge ekološke regulative i prekomerne birokratije. Novi Zeland je odustao od pokušaja uvođenja sličnog poreza farmerima za smanjenje emisija metana od krava i ovaca.

Studije pokazuju da potrošnja mesa predstavlja veliki deo emisija gasova staklene bašte iz hrane, te se zagovornici „zelene agende“ zalažu za smanjenje potrošnje mesa i prelazak na mahunarke. Takođe, istraživanja su pokazala da muškarci emituju više gasova staklene bašte nego žene, delom zbog veće konzumacije mesa. Pristalice ove teorije tvrde da muškarci koji jedu više mesa veruju da su muževniji.

Očekuje se da će ovakve odluke i zahtevi za smanjenje emisija gasova staklene bašte ići i dalje, te da će zemlje širom sveta morati preduzeti mere kako bi se smanjio negativan uticaj poljoprivrede na klimatske promene. Uvođenje poreza na emisije ugljen-dioksida u poljoprivredi predstavlja samo jedan korak ka očuvanju planete i smanjenju efekata globalnog zagrevanja. Sve zemlje treba da preduzmu odgovorne korake kako bi zaštitile životnu sredinu za buduće generacije.