Velika Britanija je najavila spremnost da pošalje svoje trupe u Ukrajinu kao deo napora za obezbeđivanje bezbednosnih garancija u okviru mogućeg sporazuma o prekidu vatre. Premijer Kir Starmer izjavio je da Velika Britanija želi da preuzme vodeću ulogu u ovom procesu, što uključuje nastavak podrške ukrajinskim oružanim snagama. Ove izjave dolaze u trenutku kada se sve više govori o potrebi za jačanjem bezbednosti u regionu usled kontinuiranih tenzija koje proističu iz sukoba u Ukrajini.

Starmer je naglasio da su britanske trupe spremne da budu raspoređene na terenu, ukoliko to bude potrebno, ali je istakao da je svaka takva odluka ozbiljna i da se ne može shvatiti olako. „To, takođe, znači i spremnost da doprinesemo obezbeđivanju bezbednosti Ukrajine postavljanjem sopstvenih trupa na teren ako je potrebno“, rekao je Starmer. Takođe, dodao je da je ključno obezbediti trajni mir, naglašavajući da kraj rata ne može biti samo privremeni predah pre novog napada.

Premijer je ukazao na to da bi svaki doprinos bezbednosti Ukrajine u suštini predstavljao i doprinos bezbednosti Evrope i Velike Britanije. „Kraj ovog rata, kada dođe, ne može biti samo privremeni predah pre nego što Putin ponovo napadne“, rekao je Starmer, čime je izrazio zabrinutost zbog potencijalnog nastavka agresije.

Pored slanja trupa, Starmer je takođe naglasio potrebu za povećanjem odbrambenih izdvajanja u evropskim zemljama i većim angažovanjem u okviru NATO-a. Njegove izjave o mogućem slanju britanskih mirovnih snaga u Ukrajinu došle su uoči sastanka sa evropskim liderima koji će se održati 17. februara u Parizu. Na ovom sastanku, koji će okupiti vođe Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije, Holandije, Danske i predstavnike Evropske komisije i NATO-a, očekuje se rasprava o daljim koracima u vezi sa situacijom u Ukrajini.

Starmer je takođe planirao da razgovara o rezultatima sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom pre kraja februara. Njegova spremnost da razmotri slanje trupa delimično je motivisana izjavama iz SAD-a na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde je istaknuta potreba za većim fokusom evropskih zemalja na sopstvenu odbranu.

Iako je ideja o slanju evropskih trupa u Ukrajinu dočekana sa interesovanjem, još uvek nije jasno kako bi takav kontingent bio raspoređen. Pominje se mogućnost da evropski vojnici budu stacionirani dalje od linije utvrđene mirovnim sporazumom, iza ukrajinskih vojnih linija. Ukrajina je izrazila potrebu za 200.000 mirovnjaka, ali je za evropske zemlje izazovno poslati čak i 40.000 vojnika, što može predstavljati značajan problem u realizaciji ovih planova.

S obzirom na sve veće tenzije i složenu situaciju u regionu, predstojeći sastanak u Parizu mogao bi biti ključan trenutak u definisanju budućih koraka Evrope u vezi sa Ukrajinom. Ova situacija postavlja pitanje o tome kako će evropske zemlje odgovoriti na izazove bezbednosti i u kojoj meri su spremne da preuzmu aktivniju ulogu na međunarodnoj sceni, posebno u svetlu pretnji koje dolaze iz Rusije. U tom kontekstu, Starmerove izjave naglašavaju važnost zajedničke evropske odbrane i strateške saradnje u očuvanju mira i stabilnosti na kontinentu.