Kosta Kecmanović, mladić koji je 3. maja 2023. godine izvršio stravično masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, nedavno je otkrio da je pre zločina pretraživao internet kako bi saznao da li u Srbiji postoji doživotna kazna zatvora. U tom napadu, Kecmanović je usmrtio devetoro svojih vršnjaka i čuvara škole. Njegovo ponašanje i misli pre masakra otkrivaju duboko uznemirujuće aspekte tog tragičnog događaja.
Kako se navodi, Kecmanović je istražiteljima rekao da je bio svestan mogućih posledica svog dela. „Nisam znao da neću odgovarati, mislio sam da hoću, zbog toga sam na internetu gledao da li mogu da budem osuđen na doživotnu robiju. Želeo sam da znam šta me čeka“, navodno je rekao Kecmanović. Ova izjava dodatno zastrašuje jer pokazuje da mu je više bila važna sudbina koja ga čeka nego sudbina njegovih žrtava.
Važno je napomenuti da prema važećim zakonima u Srbiji, Kecmanović kao trinaestogodišnjak nije krivično odgovarao za svoje postupke, čak iako je u međuvremenu napunio četrnaest godina. Iako su postojale sumnje da je delovao s namerom, on je tvrdio da nije znao za zakon, ali se interesovao da li će, ako ubije decu, morati ceo život da provede iza rešetaka.
Prema saznanjima, Kecmanović je iz roditeljske kuće uzeo dva pištolja svog oca kojima je usmrtio svoje vršnjake. Nakon izvršenja zločina, mirno je napustio školu, pozvao policiju i priznao šta je učinio. Takođe, navodno je izjavio da nije ni znao da li je koga ubio, jer nije video krv, a tek kasnije je shvatio razmere svog dela, ali se ni tada nije pokajao niti izrazio iskreno žaljenje za životima koje je oduzeo.
Motiv za ovaj stravičan zločin, prema Kecmanovićevim rečima, bio je šikaniranje i osećaj odbačenosti. Tvrdio je da deca nisu bila njegovi prijatelji, a inspiraciju za svoje postupke pronašao je u dokumentarnoj seriji o školskim ubicama. Ovaj aspekt dodatno naglašava potrebu za razumevanjem problema vršnjačkog nasilja i mentalnog zdravlja među mladima.
Kecmanovićevo delovanje i misli pre zločina otvaraju brojne pitanja o krivičnoj odgovornosti maloljetnika, kao i o načinima na koje društvo može prepoznati i reagovati na znake potencijalnog nasilja među mladima. Ovaj incident je izazvao široku diskusiju u javnosti o potrebi reformi u zakonodavstvu, kao i o važnosti prevencije nasilja u školama.
Ova tragedija ostavlja dubok trag u društvu, a potrebni su ozbiljni razgovori i akcije kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. U ovoj situaciji, fokus treba da bude na razumevanju, podršci i prevenciji, kako bismo izgradili sigurnije okruženje za svu decu.
