Retki su oni koji su živeli u bivšoj Jugoslaviji, a da bar jednom nisu seli u popularni „stojadin“, automobil zvaničnog imena „zastava 101“. Ovaj automobil, poznat i kao „kec“, proizvodio se u Kragujevcu od 1971. do 2008. godine u fabrici Zavodi Crvena Zastava, poznatijoj kao „Zastava“. Ime „stojadin“ nastalo je kao lokalni izraz za „sto jedan“, a zbog svoje praktičnosti i povoljne cene brzo je stekao popularnost među vozačima.

Proizvodnja „zastave 101“ imala je svoje uspone i padove. U jednom trenutku, proizvodnja je bila privremeno obustavljena, ali je nakon redizajna automobil ponovo našao svoje mesto na tržištu. Do 2008. godine, „zastava 101“ mogla je da se nabavi po ceni nižoj od 4.000 dinara, što je bilo povoljnije od tadašnjeg modela „jugo“. Zahvaljujući pristupačnoj ceni, „stojadin“ je ubrzo postao najprodavaniji Zastavin model u bivšoj Jugoslaviji. Pored domaćeg tržišta, zabeležio je značajan uspeh u izvozu, posebno u zemljama istočne Evrope.

Na Facebook stranici „Zastava 101 forum“ objavljen je isečak iz AVTO magazina iz 1972. godine, gde je navedeno da je tadašnja cena ovog modela iznosila 40.040 dinara, što je tada predstavljalo oko 2.084 dolara. Kada se uračuna inflacija za prethodnih skoro 50 godina, dolazi se do proračuna da bi danas „zastava 101“ koštala oko 15.191 dolara ili 1.717.345 dinara. Ovaj automobil ostaje simbol jednog vremena, podsećajući mnoge na uspomene iz prošlosti i jednostavniji način života.

„Zastava 101“ je prepoznatljiva po svom jednostavnom dizajnu i pouzdanoj mehanici. S obzirom na to da je bio lako dostupan i jednostavan za održavanje, mnogi su ga koristili kao prvi automobil. U to vreme, „stojadin“ je bio idealan za mlade vozače, ali i za porodice koje su tražile pouzdan i ekonomičan prevoz. Njegova prostorna unutrašnjost i prtljažnik su dodatno doprineli njegovoj popularnosti, a mnogi su ga doživljavali kao neizostavni deo svakodnevnog života.

Pored domaće upotrebe, „stojadin“ je imao značajnu ulogu u automobilizmu bivše Jugoslavije. Bio je simbol generacija koje su odrastale u tom periodu, a njegovo prisustvo na putevima bilo je gotovo neizostavno. Sa razvojem tržišta i pojavom novih modela, „zastava 101“ je polako počela da gubi na popularnosti, ali se nikada nije potpuno povukla iz svesti naroda.

Danas, „stojadin“ se često sreće na oldtajmer skupovima i izložbama, gde ljubitelji automobila dele svoje priče o ovom automobilu. Mnogi vlasnici su se potrudili da očuvaju svoje „stojadine“ u izvornom stanju, dok neki odlučuju da ih restauriraju i modernizuju. U svakom slučaju, ovaj automobil i dalje izaziva nostalgiju i podseća na vreme kada su stvari bile jednostavnije.

U poslednjih nekoliko godina, interesovanje za „zastavu 101“ je ponovo poraslo, zahvaljujući ljubiteljima klasičnih automobila i kolekcionarima. Postao je predmet nostalgije, a mnogi ga traže kako bi ga obnovili ili sačuvali kao deo svoje porodične istorije. U nekim slučajevima, cene ovih automobila su porasle, a kolekcionari su spremni da plate značajne sume za dobro očuvane modele.

Kao simbol jednog vremena, „zastava 101“ će zauvek ostati u sećanju onih koji su imali sreću da je voze. Njena jednostavnost, praktičnost i pristupačnost učinili su je ne samo automobilom, već i delom kulture koja će trajati još dugo nakon što je proizvodnja prestala. „Stojadin“ ostaje više od običnog automobila; on je deo identiteta i istorije naroda koji ga je voleo.