„Odvajanje od usta“ za sve one koji imaju studenta u kući više nije obična fraza. Tako nam bar poručuju troškovi koje nameće visokoškolsko obrazovanje. Ministarstvo prosvete nedavno je objavilo detaljna uputstva o postupcima u školama kada se pojave dva zaražena učenika, a takođe je najavljen i novi model nastave u osamnaest opština.

Pored osnovne cene školarine, koju plaćaju samofinansirajući studenti, budžetski studenti takođe moraju da izdvoje značajnu sumu novca kako bi stekli fakultetsku diplomu. Administrativni troškovi, formulari, prijave, karijerni razvoj, knjige, materijali i ostali nameti samo su neki od skrivenih troškova koji „udaraju po džepu“ studente i njihove roditelje.

Jedna od diplomiranih studentkinja, M.M. (26), podelila je svoja iskustva o troškovima na Fakultetu političkih nauka. Ona je platila 5.000 dinara za uverenje o diplomiranju, a dodatno je navela da planira da konkuriše za master studije, što će je koštati najmanje 10.000 dinara, samo za prijavu i upis. Međutim, na pitanje o tome šta sve obuhvataju administrativni troškovi, nije mogla precizno da odgovori, što je slučaj i sa mnogim drugim studentima.

N.P. (23), student lingvistike na Filološkom fakultetu u Beogradu, ističe da je on na budžetu i da ima sreću sa niskim troškovima. Plaća samo treću prijavu ispita, oko 150 dinara, ali se, kako kaže, mnogim studentima nejasno na šta se troškovi zapravo odnose. Sa druge strane, studentkinja A.G. (24) sa Fakulteta organizacionih nauka ukazuje na veliki broj skrivenih troškova, od visokih školarina do obaveznih knjiga koje koštaju i do 2.000 dinara po komadu.

Bivša studentkinja arhitekture, J.S. (24), takođe se žali na visoke troškove, iako je bila na budžetu. Na primer, administrativni troškovi na njenom fakultetu uključuju 100 dinara za održavanje sistema, 4.000 dinara za prenos predmeta po bodu, i dodatne troškove za diplomiranje koji su se kretali oko 10.000 dinara. Štampanje i izrada maketa može koštati od 100 do 200 evra po semestru, što dodatno povećava troškove studiranja.

Kada su u pitanju troškovi na različitim fakultetima, cene se značajno razlikuju. Na Arhitektonskom fakultetu, na primer, prijavljivanje ispita košta 2.000 dinara, dok se na Elektrotehničkom fakultetu „overa plana i programa“ naplaćuje 3.000 dinara. Takođe, na Mašinskom fakultetu, izdavanje diplome za osnovne studije košta 10.000 dinara.

Uprkos ovim troškovima, visina školarina na Beogradskom univerzitetu ostaje ista kao i prethodne godine. Na nekim smerovima, kao što je softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu, studenti moraju da izdvoje 243.500 dinara. Arhitekte, koje nisu na budžetu, plaćaju 240.000 dinara. Ostali fakulteti, kao što su Matematički, Medicinski i Farmaceutski, imaju cene školovanja koje se kreću od 120.000 do 148.000 dinara.

Na kraju, školovanje za strane studente u okviru Univerziteta u Beogradu predstavlja „luksuz“, budući da se cene školovanja kreću od 1.000 do 3.500 evra. Ovi troškovi dodatno opterećuju studente i njihove porodice, a mnogi se pitaju da li su svi ovi nameti neophodni i kako se zapravo koriste sredstva koja se prikupljaju. S obzirom na sve veće troškove, postavlja se pitanje koliko je visoko obrazovanje dostupno i održivo za prosečnog studenta u Srbiji.