U utorak, duž granice Kine i Kirgizije, zabeležen je snažan zemljotres jačine 7,1 stepeni Rihterove skale, sa epicentrom u kineskom regionu Sinđang, 140 kilometara zapadno od grada Aksu. Nakon prvog udara, usledilo je još devet potresa snage od 4,9 do 5,8 Rihtera. Stanovnici ovog područja su se uspaničeno razbežali na ulice, a potres se osetio i u glavnom gradu Kirgizije, kao i u udaljenom Nju Delhiju, prestonici Indije.
Geološki zavod Sjedinjenih Država upozorio je na potencijalno veliku štetu, nagoveštavajući moguće žrtve. Iako još uvek nema potvrđenih izveštaja o žrtvama, postoji bojazan da bi zemljotres mogao da izazove katastrofu širokih razmera. Lokalni TV kanali u Indiji izvestili su o snažnom zemljotresu u Nju Delhiju, iako je epicentar udaljen oko 1.400 kilometara od ovog grada.
Ovaj zemljotres dolazi samo dan nakon što je klizište zatrpalo desetine ljudi i odnelo najmanje osam života na jugozapadu Kine. Decembarski zemljotres na severozapadu zemlje odneo je 148 života, dok je hiljade ljudi raseljeno u provinciji Gansu. Ovi događaji ukazuju na učestalost prirodnih katastrofa koje pogađaju ovo područje.
S obzirom na učestalost i razornost prirodnih katastrofa u ovom delu sveta, hitno je potrebno preduzeti mere kako bi se smanjile štete i obezbedila bolja zaštita stanovništva. Bez adekvatnih preventivnih mera i efikasnih planova za vanredne situacije, ovo područje će nastaviti da bude izloženo ozbiljnim rizicima od prirodnih katastrofa, čime će se ugroziti životi i imovina ljudi. Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere, moglo bi doći do dodatnog ugrožavanja ljudi i njihove imovine.
Ova serija prirodnih katastrofa, uključujući zemljotrese i klizišta, postavlja pitanje o otpornosti infrastrukture i sposobnosti hitnih službi da efikasno odgovore na ovakve izazove. Osim pukog preživljavanja, ljudi se suočavaju i sa ekstremnim vremenskim uslovima, poput niskih temperatura, što dodatno otežava situaciju.
Odgovarajući odgovor na prirodne katastrofe je ključan za smanjenje šteta i zaštitu stanovništva. Potrebno je da države preduzmu mere da se smanje rizici od prirodnih katastrofa i da se poboljšaju način na koji se reaguju na njih. Službe za vanredne situacije i druge nadležne organizacije moraju biti u stanju da pruže efikasnu pomoć i podršku u slučaju prirodnih katastrofa kako bi se sprečile ili smanjile štete.
Ove prirodne katastrofe takođe ukazuju na potrebu za većim ulaganjima u adaptivne kapacitete i povećanje otpornosti infrastrukture prema prirodnim katastrofama. Razvoj otpornijih i sigurnijih građevinskih standarda, kao i ulaganje u tehnologije obezbeđivanja ranog upozoravanja, mogu biti ključni za sprečavanje ozbiljnih šteta od zemljotresa, klizišta i drugih prirodnih katastrofa.
U zaključku, potrebno je da države preduzmu hitne i odlučne akcije kako bi se obezbedila bolja zaštita stanovništva od prirodnih katastrofa. Ulaganja u prevenciju, adaptivne kapacitete i otpornost infrastrukture treba da budu prioritet kako bi se smanjile štete i zaštitila životna sredina. Ovo područje ne sme ostati izloženo ozbiljnim rizicima od prirodnih katastrofa, već mora biti unapređeno kako bi se obezbedio siguran i bezbedan život za sve njegove stanovnike.
