Kina je u prvom tromjesečju prodala rekordnu količinu od 53.3 milijarde dolara državnih obveznica američkog Trezora i drugih hartija od vrednosti. To je pokušaj Kine da se diverzifikuje od američke imovine. Investicije Kine u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo su privukle pažnju investitora usred znakova da bi tenzije između najvećih svetskih ekonomija mogle postati još veće.

Glavni strateg za azijske devizne i kamatne stope u Blumbergu, Stiven Čiu, smatra da je Kina prodaja američkih hartija od vrednosti mogla da se ubrza dok se trgovinski rat između SAD i Kine nastavlja, posebno ako Tramp bude ponovo izabran za predsednika. Predsednik SAD Džozef Bajden je uveo velika povećanja carina na niz kineskih uvoznih proizvoda, dok je njegov prethodnik Donald Tramp najavio mogućnost uvođenja nameta od preko 60% na kinesku robu ako bude ponovo izabran.

Kina je počela prodavati imovinu u dolarima i povećala svoje zalihe zlata u državnim rezervama. Učešće zlata u rezervama poraslo je na 4.9% u aprilu, što je najviše od 2015. godine prema podacima centralne banke. Gita Gopinat, prva zamenica generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda, izjavila je da su Kina i zemlje koje su bliske Kini povećale svoje vlasništvo zlata u deviznim rezervama od 2015. godine, dok su zemlje u američkom bloku uglavnom održale svoje zalihe stabilnima. To sugeriše da je kupovina zlata od strane nekih centralnih banaka možda bila vođena zabrinutošću zbog rizika od sankcija.

Kineski potezi u prodaji američkih obveznica i povećanje zaliha zlata mogu imati značajan uticaj na svetsku ekonomiju, posebno u kontekstu trgovinskog rata između SAD i Kine. Diverzifikacija imovine i povećanje zaliha zlata mogu biti Kini korisni u slučaju daljnjih ekonomskih tenzija sa SAD-om. Kako se situacija razvija, pratićemo nove poteze Kine i njihov uticaj na globalnu ekonomiju.