Peking je reagovao na nedavno uvođenje američkih carina, koje su stupile na snagu 10. januara, saopštivši da će uvesti sopstvene carine na određene američke proizvode. Kineske vlasti su najavile dodatne carine u iznosu od 10 do 15 odsto, koje će početi da važe od 10. februara. Ova odluka dolazi kao odgovor na američke carine od 10 odsto koje su uvedene na kineske proizvode i takođe se odnosi na šire trgovinske tenzije između dve najveće svetske ekonomije.
Prema izjavama Kineske carinske komisije, nove carine će se primenjivati na različite američke proizvode, uključujući 15 odsto na ugalj i prirodni gas, dok će carina od 10 odsto biti primenjena na sirovu naftu, poljoprivrednu mehanizaciju, automobile velikog zapreminskog motora i pikap kamione. Ove mere predstavljaju deo šireg trgovinskog sukoba, koji se intenzivirao u poslednjih nekoliko godina, a koji je dodatno eskalirao u svetlu nacionalnih interesa i bezbednosti.
Američki predsednik Donald Tramp je, u međuvremenu, najavio povećanje carina na robu iz Meksika i Kanade, pozivajući se na bezbednosne razloge i borbu protiv međunarodne trgovine drogom, posebno fentanila. Njegova administracija je izjavila da su carine na proizvode iz Kanade i Meksika trenutno obustavljene na 30 dana, nakon razgovora sa liderima tih zemalja, ali sličan dogovor sa Kinom nije postignut.
Kineska carinska komisija je istakla da američke carine predstavljaju ozbiljno kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije (WTO) i ne rešavaju unutrašnje probleme Sjedinjenih Američkih Država, već podkopavaju normalnu ekonomsku i trgovinsku saradnju između Kine i SAD-a. Ova izjava dodatno naglašava tenzije koje su nastale usled nedavnih trgovinskih mera.
Tržišta u kontinentalnoj Kini su bila zatvorena zbog praznika Lunarne Nove godine, dok su tržišta u Azijsko-pacifičkom regionu zabeležila rast nakon što su carine na proizvode iz Kanade i Meksika suspendovane. Ove promene su izazvale uzbuđenje među investitorima, koji prate svaki korak u trgovinskim pregovorima između velikih ekonomija.
Kako su preneli izvori, Tramp planira da razgovara sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u narednim danima, što će biti ključno za buduće trgovinske odnose između dve zemlje. Ovi razgovori dolaze u trenutku kada su trgovinske tenzije na visokom nivou, a obe strane traže načine za smanjenje napetosti i postizanje kompromisa.
Ova situacija ukazuje na složenu dinamiku među velikim ekonomijama i podseća na to koliko je međunarodna trgovina postala važna u savremenom svetu. S obzirom na to da su SAD i Kina najveći trgovinski partneri, svaka odluka koju preduzmu može značajno uticati na globalna tržišta.
U svetlu ovih događaja, analitičari predviđaju da bi trgovinski sukobi mogli trajati još neko vreme, s obzirom na to da su osnovni problemi vezani za trgovinsku nerazmeru, intelektualnu svojinu i državne subvencije i dalje prisutni. Ove teme su složene i zahtevaju duboku analizu i pregovore, što može otežati postizanje brzih rešenja.
Na kraju, situacija sa carinama između Kine i SAD-a predstavlja samo jedan deo šire slike globalne ekonomije i trgovine, koja se neprestano menja pod uticajem političkih, ekonomskih i društvenih faktora. Oba lidera će morati da pronađu način da prevaziđu trenutne nesuglasice kako bi osigurali stabilnost na globalnom tržištu i očuvali odnose između svojih zemalja.
