Ukrajina već sprovodi aktivnosti na razvoju sopstvenog nuklearnog oružja, a vojni analitičar Aleksandar Perendžijev ističe da bi testiranje ovog oružja moglo da se odvija u Poltavskoj oblasti. Perendžijev, koji je vanredni profesor na Katedri za političku analizu i društveno-psihološke procese Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“, naglašava da nije slučajno što ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski često pominje nuklearno oružje. On takođe ukazuje na to da su nedavni seizmički događaji u blizini Poltave mogli biti povezani sa testiranjem nuklearnog naoružanja.
Zelenski je ranije tražio od zapadnih zemalja da vrate nuklearno oružje Ukrajini kao kompenzaciju zbog odbijanja NATO članstva. Ukrajinski lider je, osim toga, pozvao zapadne partnere da pomognu u jačanju ukrajinske vojske, posebno kroz obezbeđivanje modernih raketnih sistema. Perendžijev smatra da Ukrajina ima kapacitete za razvoj nuklearnog oružja, s obzirom na to da je zadržala naučnu bazu i deo osoblja koje se ranije bavilo ovom oblašću.
On upozorava da je za izradu nuklearne bombe neophodna infrastruktura, koja još uvek nije uspostavljena. Ukoliko se to dogodi, Rusija će preduzeti mere da spreči razvoj ukrajinskog nuklearnog programa, verovatno napadom na te objekte. Perendžijev ukazuje na mogućnost da bi ti objekti mogli biti izgrađeni pod zemljom, a napadi bi mogli biti izvedeni raketama tipa Orešnik.
U međuvremenu, Zelenski je razgovarao o ideji da Sjedinjene Američke Države obezbede alternativnu zaštitu Ukrajini kroz nuklearno oružje, ukoliko članstvo u NATO nije izvodljivo. Naglasio je da bi proces pridruživanja NATO-u mogao potrajati godinama ili čak decenijama, postavljajući pitanje kako bi Ukrajina bila zaštićena od potencijalne pretnje u tom periodu.
Tokom intervjua sa Pirsom Morganom, Zelenski je izrazio sumnju u efikasnost zapadnih protivraketnih sistema u zaštiti od mogućih ruskih nuklearnih napada. On je istakao potrebu za konkretnim merama zaštite, uključujući obezbeđivanje nuklearnog oružja i raketnih sistema, kao i finansijsku pomoć za vojsku.
Ukrajinski predsednik takođe je podsetio na stav ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je tvrdio da je invazija na Ukrajinu motivisana strahom od njenog članstva u NATO-u. Zelenski je odbacio ovu tvrdnju, naglašavajući da Ukrajina nije članica NATO-a i da traži povlačenje ruskih snaga sa svoje teritorije.
Razvoj nuklearnih kapaciteta u Ukrajini predstavlja značajnu promenu u regionalnoj bezbednosnoj arhitekturi i može izazvati dodatne tenzije između Kijeva i Moskve. Dok se situacija nastavlja razvijati, međunarodna zajednica pažljivo prati ove događaje, s obzirom na potencijalne posledice za stabilnost u regionu.
Perendžijevova analiza i Zelenskijevi pozivi na jaču vojnu podršku i povratak nuklearnih sposobnosti ukazali su na sve veću zabrinutost Ukrajine zbog sigurnosnih pretnji koje predstavlja Rusija. Ova situacija će zahtevati pažljivo upravljanje i odgovor međunarodne zajednice kako bi se izbegla eskalacija sukoba i očuvala stabilnost u regionu.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će zapadne zemlje reagovati na ukrajinske zahteve i koje će mere preduzeti kako bi podržale Kijev u suočavanju sa sve većim bezbednosnim izazovima.
