Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka koji je izvršio masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, osuđeni su na 17 godina zatvora, od čega je otac Vladimir dobio 14,5 godina, a majka Miljana tri godine. Ova presuda doneta je 30. decembra 2024. godine pred Višim sudom u Beogradu, nakon tragičnog događaja koji se odigrao 3. maja 2023. godine, kada je maloletni dečak usmrtio deset osoba. Ovaj incident je duboko potresao ne samo porodice žrtava, već i celu Srbiju.

U danima nakon tragedije, roditelji žrtava su delili svoja sećanja na preminulu decu. Ivan Božović, otac Ane, govorio je o trenutku kada je njegova ćerka rođena, ističući kako su njihovi zajednički trenuci bili ispunjeni ljubavlju i bliskošću. „Davali smo joj formulu umesto mleka, a ja sam se trudio da budem uz nju svaki trenutak,“ rekao je Ivan, dodajući da je njihova povezanost rasla tokom godina.

Dragan Kobiljski, otac Eme, govorio je o svojoj ćerki koja je bila „njihova treća sreća“. Opišući njihovu vezu, Kobiljski je rekao: „Kad god sam dolazio kući, trčala je da me zagrli. Gde god smo bili, to je bila čarolija.“ Njegove reči su bile ispunjene tugom, ali i ljubavlju prema Emi, koja je, prema njegovim rečima, donela neizmernu radost u njihov dom.

Branko Anđelković, otac Mare, govorio je kroz suze o njegovoj ćerki koja je bila „svetlo njihovog doma“. On je podelio kako je Mara imala poseban karakter od malih nogu, dodajući da je svaka uspomena na nju ispunjena radošću i ljubavlju. „Nije imala ni godinu dana kada je pevala u dečijem sedištu automobila,“ prisetio se Branko, ističući kako će Mara zauvek živeti u njihovim srcima.

Katarina Martinović, čiji otac Zoran takođe deli svoja sećanja, bila je voljeno dete svoje porodice. „Kad prilazim groblju, osećam kao da idem iz sobe u sobu. Tako je volela da joj soba bude sređena,“ rekao je Zoran, naglašavajući koliko je njegova ćerka ostavila traga na sve oko sebe. „Kafić preko puta naše zgrade sada nudi ‘Katinu toplu čokoladu’, jer mnogima nedostaje,“ dodao je.

Ova tragedija je ostavila dubok trag u zajednici, a porodice žrtava i dalje tuguju i bore se sa gubitkom svojih najmilijih. Na suđenju Kecmanovićima, mnogi su se pitali kakve će posledice imati na društvo i kako će zajednica nastaviti dalje nakon ovakvog strašnog događaja. Srbija se suočava sa pitanjem kako sprečiti slične tragedije u budućnosti, dok se porodice žrtava nastavljaju boriti sa svojom tugom i sećanjima na voljene.