Vladimir Dlouhi, vodeći čelnik Evrokomore i istaknuti političar iz Češke, izrazio je svoje ozbiljne zabrinutosti o trenutnom stanju evropske ekonomije. U emisiji „Čadež talk“ na TV Juronjuz (Euronews) Srbija, on je, na metaforičko pitanje o tome kako bi izgledala „kompanija Evropa“, rekao da u nju ne bi investirao jer bi je smatrao bankrotiranom. Ovo mišljenje je rezultat njegove analize trenutne ekonomske situacije u Evropi, koja, prema njemu, pokazuje znake usporene produktivnosti i nekonkurentnosti.
Dlouhi je naglasio da je važno razdvojiti osudu evropskog ekonomskog sistema od političkih pitanja, napominjući da politika i upravljanje državom ne mogu biti pojednostavljeni na nivo korporativnog poslovanja. Mnogi građani su nezadovoljni tradicionalnim političarima i sve više veruju da bi uspješni biznismeni mogli doneti efikasnije upravljanje, ali Dlouhi se s tim ne slaže. Prema njegovim rečima, dobar političar treba da ima dugoročnu viziju, koja može biti suprotna kratkoročnim interesima.
U poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, Dlouhi smatra da ove „kompanije“ trenutno funkcionišu bolje od Evrope, ali dodaje da postoji i značajna konkurencija iz drugih delova sveta, uključujući Indiju, jugoistočnu Aziju, Latinsku Ameriku i Bliski Istok. On smatra da su uzroci usporene produktivnosti i nekonkurentnosti Evrope ukorenjeni u odlukama donetim pre mnogo godina i pogrešnim strategijama, kao i prekomernom regulacijom poslovanja.
Dlouhi je priznao da se Evropa suočava sa problemom u inovacijama i investicijama, te da donosioci odluka ne odgovaraju adekvatno na realne izazove. On ističe da Evropa mora redefinisati svoje osnovne postavke i olakšati regulativni okvir za preduzetnike, koji su trenutno preopterećeni pravilima. „Evropa mora biti rasterećenija kada je reč o regulativi, ali pitanje je kako to ostvariti?“, upitao je Dlouhi.
Takođe je ukazao na „odvojenost“ donosilaca odluka od privrede, naglašavajući da je to strukturalni problem koji zahteva ponovo razmatranje ciljeva i brzine sprovođenja Zelenog dogovora. Dlouhi smatra da je neophodno preispitati odnose između Evropske komisije i nacionalnih vlada, kao i proces donošenja odluka na nivou 27 članica EU. On upozorava da, ukoliko se ne započne sa tim procesima, Evropa će izgubiti vezu sa razvijenijim delovima sveta.
Govoreći o ekonomijama Zapadnog Balkana, Dlouhi je naglasio potrebu za integracijom ovog regiona u evropsku ekonomsku strukturu. Smatra da to nije samo pitanje članstva, već i da je potrebno vreme kako bi zemlje ispunile svoje obaveze. „Najbolji način da se doprinese smanjenju rizika od isključenja Zapadnog Balkana je kroz uspostavljanje dubljih poslovnih odnosa“, rekao je Dlouhi, uz napomenu da postoje i političke teme koje treba rešiti.
Na pitanje o tome kakvu Evropu želi da ostavi svojim unucima za 20 godina, Dlouhi je izrazio želju da Evropa bude manje opterećena regulativama i da se saradnja u oblastima poput tržišta kapitala produbi. Takođe, naglasio je da bi voleo da njegovi unuci žive u mirnoj Evropi, iako, kako je naglasio, Evropa suštinski jeste u ratu, jer se suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima.
U zaključku, Dlouhi je poručio da je neophodno da evropski lideri prepoznaju hitnost reformi i da se angažuju na stvaranju boljeg okruženja za privredu, koje će omogućiti brži razvoj i konkurentnost na globalnom tržištu. Ukoliko se to ne ostvari, Evropu čeka teška budućnost, dok se svet brzo menja i razvija.
