Vupi Goldberg, poznata glumica i komičarka, ostavila je neizbrisiv trag u svetu filma, posebno zahvaljujući svojoj ulozi u „Boji purpura“, filmu Stivena Spilberga iz 1985. godine. Ova uloga donela joj je nominaciju za Oskara, a u nedavnoj epizodi emisije „The View“, Vupi je imala priliku da se podseti na svoj rad sa kolegom Lorensom Fišburnom.

Lorens Fišburn je izrazio svoje oduševljenje kada je saznao da je Vupi dobila glavnu ulogu u ovom značajnom filmu. „Sećam se koliko sam bio oduševljen što je Vupi dobila glavnu ulogu. Film je u to vreme bio izuzetno popularan, a Vupi je upravo završila svoju monodramu, i odjednom je radila sa Spilbergom“, rekao je Fišburn, osvrćući se na izazove i uzbuđenje koje je donela ta uloga.

U razgovoru su se osvrnuli na to kako je Vupi zapravo dobila ulogu. Ona je napisala pismo producentima, u kojem je izrazila svoju spremnost da igra bilo koju ulogu, čak i „prašinu na podu“. „Ako treba mogu da igram i prašinu na podu“, bila je njena rečenica koja je ostavila snažan utisak. Ova izjava pokazuje njenu strast i posvećenost umetnosti, kao i njenu hrabrost da se bori za priliku.

Goldberg je dodatno pojasnila da je to pismo napisala Alisi Voker, autoru romana „Boja purpura“, koja je bila prva crna žena koja je osvojila Pulicerovu nagradu za književnost. Njeno pismo nije ostalo neprimećeno, a Vupi se prisetila trenutka kada je prvi put čula za roman. Osećala je strast i inspiraciju dok je čitala ovu priču koja je duboko odražavala životne borbe i izazove crnih žena u Americi.

U jednom od svojih sećanja, Vupi je opisala kako su ona i njena ćerka, vozeći se u kombiju, odlučile da kupe knjigu umesto cipela. „Ćerka i ja smo se vozile u našem kombiju, i stale smo pored puta jer sam htela da joj kupim cipele. A ona mi je rekla: ‘Ne mama, nemoj da mi kupiš cipele. Hajde da uzmemo knjigu’. I tako smo je kupile i čitale. Čitale smo je na putu kući“, ispričala je Vupi. Ova anegdota pokazuje koliko je knjiga „Boja purpura“ uticala na nju i kako je inspirisala njen umetnički put.

Nakon što je poslala pismo Alisi Voker, Vupi je dobila odgovor koji je promenio njen život. Voker joj je napisala da je već pričala o njoj i njenom talentu, što je bio veliki podsticaj za mladu glumicu. „Bila sam pozvana u Njujork da izvedem svoju drugu monodramu, a ona mi je napisala pismo na adresu kod moje mame i rekla: ‘Već sam pričala ljudima o tebi, živim u Berkliju gde i ti, videla sam te’. Tako je sve počelo“, prisetila se Vupi.

Ova priča nije samo o Vupi Goldberg kao glumici, već i o njenoj hrabrosti, strasti i posvećenosti umetnosti. Njena sposobnost da se bori za svoje snove i da se izbori za prilike je inspirativna za mnoge mlade umetnike. Vupi je pokazala da je važno imati hrabrosti da se izrazi, bez obzira na prepreke koje se mogu pojaviti na putu.

„Boja purpura“ nije samo film, već i priča o borbi, ljubavi, i ljudskoj izdržljivosti. Vupi Goldberg je svojim radom i posvećenošću ovoj ulozi ostavila značajan pečat u filmskoj industriji, a njen put i dalje inspiriše mnoge. Uloga koju je igrala u ovom filmu ne samo da je oblikovala njenu karijeru, već i otvorila vrata za brojne druge talentovane umetnike.