Hamida Đandubi, imigrant iz Tunisa, pogubljen je giljotinom u Marseju 1977. godine zbog mučenja i ubistva svoje devojke. Ovaj događaj označio je poslednju upotrebu giljotine u Evropi, a samim tim i kraj jedne krvave ere pogubljenja. Poreklo giljotine nije francusko, već je prisutno i u drugim evropskim zemljama mnogo pre nego što je Marija Antoaneta izgubila glavu. Pre giljotine, u Francuskoj je preferirana metoda bila lomljenje na točku, ali je giljotina usvojena kao „humaniji“ oblik pogubljenja. Ipak, Hamida Đandubi i Luj XVI suočili su se sa nehumanošću ove metode. Giljotina je već bila pod oštrom kritikom protivnika smrtne kazne, a Đandubijev slučaj dodatno je kontroverzan. Iako brza i efikasna, postoje nesvakidašnji slučajevi poput Henrija Languila, koji je navodno pogledao svedoka nakon što mu je odsečena glava. Francuska je konačno ukinula smrtnu kaznu 1981. godine, označavajući kraj istorije pogubljenja.