Alan Abot i Ron Hast su vodili jednu od najpoznatijih pogrebnih agencija šezdesetih godina i bili su angažovani za sahrane mnogih slavnih imena poput Marilyn Monroe i Natalie Wood. Kada su se pojavili detalji o smrti Marilyn Monroe, malo ko je poverovao, a mnogi su sumnjali da se radi o ubistvu, a ne o samoubistvu kako je prvo predstavljeno. Postojale su razne teorije o smrti slavne glumice, a jedna od njih je da iza smrti stoji veliki moćnici zbog njene navodne ljubavne veze s američkim predsednikom Kennedyjem.

Nedavno su u javnost dospeli detalji koji su ponovo uzdrmali svet, kada je organizator sahrane koji je pomogao da se pripremi telo Marilyn Monroe prvi put progovorio, otkrivajući jezive detalje o stanju njenog tela nakon što je pronađena mrtva. Pre nekoliko godina, Alan Abot je opisao kako je izgledalo telo poznate glumice nakon smrti. Izgledala je kao prosečna postarija žena koja se i nije previše brinula o svom telo. Očigledno je da su okolnosti u kojima je preminula uveliko pogoršale njen izgled. U njenom slučaju, s obzirom na to da je umrla licem prema dole, ljubičaste mrlje od krvi ostale su joj na licu, a vrat joj je jako natekao.

Autor je dodao i da je bilo vidljivo da neko vreme kosu nije izbeljivala jer se jasno nazirao smeđi izrastak. Noge joj nisu bile obrijane, bile su obrasle dlakama, a usne su joj bile jako ispucale. Nokti na nogama i rukama su takođe bili zapostavljeni. Deo njegovog posla bio je da sredi glumicu, okupa je i obuče, pa kaže da su među njenim stvarima pronašli i lažne grudi koje su odlučili da ne koriste.

Ceo svet je bio u šoku saznanjem da je čuvena glumica umrla. Kako se tada navodilo, Marilyn je poslednjih dana bila srećna, euforična i puna života.

Autor knjige „Monro“ naveo je kako ju je njen bliski prijatelj, glumac Peter Lawford, koji je inače bio i zet predsednika Kennedyja, pozvao 4. avgusta i kako mu je zvučala tromo, depresivno i neraspoloženo za razgovor, te da je ubrzo spustila slušalicu. Njegova priča se nije podudarala svedočenjem njene služavke, koja je ispričala da je Marilyn u to vreme primila poziv od sina svog bivšeg muža, Joe DiMaggio Juniora, koji je rekao da je Monro zvučala sasvim normalno.

Služavka je rekla kako se zabrinula kada glumica nije odgovorila na njeno kucanje na vrata, te je odmah pozvala njenog psihijatra Ralpha Greenson, koji je došao ubrzo iza ponoći. Za ući u sobu koja je bila zaključana iznutra, Ralph je morao da polomi prozor, a u sobi je pronašao njeno beživotno telo. Marilyn je u ruci držala slušalicu, što se dalo naslutiti da je pokušala da nekoga pozove u pomoć.

Ubrzo je pozvan doktor koji joj je prepisao pilule, i odmah po dolasku konstatovao smrt. Policija je pozvana tek oko pola 5 ujutru, dok su lekari tvrdili da im je bila potrebna dozvola od Foksa, sa kojim je Marilyn imala potpisan ugovor, da preuzmu telo. Mnogi biografi su se složili da su policijski inspektori i forenzičari „bili beznadežno traljavi“, kako je rekao Samers. Jedan od problema celog slučaja je taj što je bilo mnogo suprotstavljenih priča.

Niko ne zna istinu. Niko nikada neće saznati istinu, rekao je Michael Selsman, poslednji PR agent Marilyn Monroe i autor knjige „Sve je gordost“.